Brnabić je na konferenciji održanoj u Palati Srbija u Beogradu kazala da je u prethodnom periodu uloženo više od 250 miliona evra u infrastrukturu za visoko obrazovanje i da je renovirano 250 škola, ali ističe da još uvek postoji veliki broj objekata koji su neuslovni.
„U Srbiji imamo još veliki broj objekata koji su neuslovni za pohađanje nastave, ali i za dostojanstven rad naših prosvetnih radnika“, istakla je premijerka.
Prema njenim rečima, za narednu godinu planirana je izgradnja nove zgrade i kampusa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, kao i umetničkih fakulteta, poput Fakulteta muzičke umetnosti, Fakulteta primenjene umetnosti, Hemijskog i Biološkog fakulteta.
Premijerka je za 2023. godinu najavila i početak izgradnje naučno-tehnološkog parka u Kruševcu, koji će biti peti u Srbiji.
Govoreći o predškolskim ustanovama, kazala je da su kapaciteti u prethodnom periodu prošireni za 4.800 novih mesta, ali da je neophodno da se u 2023. godini nastavi sa radom jer 21,9 odsto vrtića u Srbiji radi sa maksimalnom popunjenošću.
Brnabić je navela i da je od 2020. godine 2.000 vaspitača i 17.000 nastavnika prebačeno na ugovore za stalno i dodala da će to biti nastavljeno i u narednoj godini. „Tu smo imali ekstremnu situaciju, da su ljudi i po 20 godina bili na ugovorima na određeno“, kazala je ona.
Premijerka je navela da je uloženo 60 miliona evra da u sve škole bude uveden bežični internet i dodala da je od ukupno 1.800 škola ostalo još 200 kojima će naredne godine on biti uveden.
Brnabić je istakla značaj digitalizacije, elektronskog dnevnika, elektronskih udžbenika i navela podatak da se u prethodnu školsku godinu polovina đaka upisala upravo elektronski.
Prema njenim rečima, u narednom periodu potrebno je kupiti još mnogo opreme, kako za učenike, tako i same za škole.
Govoreći o modelu dualnog obrazovanja, Brnabić je navela da više od 4.000 studenata pohađa studije po tom modelu na fakultetima i ocenila da se ono pokazalo kao dobar odgovor na nezaposlenost mladih, ističući da nakon završetka tih programa oni u proseku imaju veće plate i brže se zapošljavaju.
Brnabić je pomenula i Jedinstveni informacioni sistem prosvete (JISP), kojim je, kako je navela, ceo sistem obrazovanja spojen sa tržištem rada, pa su sada dostupni podaci o zapošljavanju studenata nakon završenih škola i fakulteta.
Kako je dodala, ti podaci će omogućiti vladi da odluči u koje će oblasti najviše ulagati, odnosno u oblasti koje će učiniti prosvetu boljom kako za zaposlene, učenike i roditelje, tako i za privredu.
Premijerka je navela i da su na osnovu podataka JISP-a videli da su od 537.000 učenika osnovnog obrazovanja, samo 535 prepoznati kao daroviti i imaju individualni obrazovni program, dok u srednjem obrazovanju, od 236.000 učenika, njih 52 prepoznato kao darovito.
„To je jedan podatak koji smo izvukli iz JISP-a, koji pokazuje da se mi ovime ne bavimo, da ovome nismo posvećeni“, kazala je Brnabić i istakla da potrebno ulagati više u talentovanu omladinu.
Savetnica predsednice vlade Srbije, Jovana Cilić Radonjić, istakla je da je opšti cilj JISP-a da se objedine podaci u obrazovnom sistemu i tako povežu sa tržištem rada i drugim sistemima.
„Sistem ne sadrži lične podatke, već se koristi jedinstveni obrazovni broj kako bi se pratilo kretanje kroz obrazovni sistem, ali bez podataka o pojedincu“, istakla je ona.
Ministar prosvete Branko Ružić naveo je da je važno konstantno preispitivati sistem obrazovanja, unapređivati ga i razgovarati o potrebnim promenama.
Govoreći o infrastrukturi, najavio je da je za 2023. godinu planirano proširenje kapaciteta studentskih domova, pre svega u Beogradu za 1.000 mesta i Nišu za 400.
Ministar je dodao da postoji želja da se ukinu liste čekanja u vrtićima, navodeći da su u toku radovi na osam vrtića, a da će u narednom periodu biti raspisano još 11 tendera.
