„Za većinu ljudi je ono najlepše za Božić zajedništvo i vreme provedeno u krugu porodice. Ali, kad nemate priliku da osećate da nekamo pripadate i da imate nekog bliskog, onda ti dani mogu da budu posebno bolni“, upozorava nemačka ministarka za porodicu Liza Paus (Zeleni). Zato je baš Božić uvek i veliki izazov, rekla je.
Sve to je odlično poznato i psihijatrima i službama hitne pomoći: prazan stan i samoća padaju još teže dok svi nekud jure da nabave poklone i poslastice za prazničnu trpezu. I možda će za Božić da dođe i neka mrzovoljna rodbina, ali i to je bolje nego kad iz godine u godinu nema nikog. Često tada i pomisao da se oduzme život nije daleko, prenosi Dojče vele (DW).
Isto tako je više samoće u siromaštvu, a u ovo doba kad je ionako sve postalo skuplje, a i stan baš nije dobro zagrejan, i samoća je još teža: „Kad su ljudi siromašni znatno su teže pogođeni samoćom“, upozorava ministarka. Naravno, ljubav i prijateljstvo se ne mogu kupiti novcem, ali i novac ipak omogućava da se učestvuje u društvenom životu. „A kad se nema novca, i opasnost je veća da se neko povuče iz društva i oseća usamljeno“. kaže.
Najnovije ispitivanje udruženja za pomoć „Maltezer“ potvrđuje da je strah od samoće u ovim danima veliki problem, ali da čak 60 odsto upitanih o tome nikada ni sa kim nije razgovaralo. Isti broj upitanih baš u ovim prazničnim danima oseća „dodatna socijalna ograničenja“, jer su daleko od obilja kakvo bi sebi poželeli barem za Božić. Pa i korona je ostavila traga i prekinula nekima ionako krhke društvene spone: čitava trećina upitanih oseća se još usamljenije nego pre pandemije.
Pritom je velika iluzija da se, kada se govori o usamljenosti za Božić, pomisli samo na stare osobe: „Predubeđenje da pre svega stariji trpe od samoće jednostavno je pogrešno“, upozorava ministarka. Samoća pogađa sve generacije, čak i mlade: „Otprilike svaka peta osoba mlađa od 30 godina kaže da dobro zna šta znači biti usamljen. Kod osoba koje imaju više od 60 godina to izjavljuje svaki četvrti“.
I baš zato što se o tome „ne govori“ i što se to doživljava kao lični poraz, veliki je i stid da se potraži pomoć. U Nemačkoj ima i državnih i crkvenih institucija koje odlično znaju taj problem i u ovim danima su posebno pripremljene da pruže pomoć i telefonom, i ako im netko dođe. Ne bi se trebalo stideti, jer samoća pogađa mnogo ljudi. Treba se odvažiti i prihvatiti pomoć koja se nudi. A možda će tako za nekog ovo biti poslednji Božić kada je pomislio da će ga provesti u samoći.
