Postojeći napori za očuvanje nisu dovoljni da zaštite antarktičke ekosisteme, a pad populacije je verovatno za 65% biljaka i divljih životinja na kontinentu do 2100. godine, prema studiji Jasmine Rachael Lee sa Univerziteta Kvinslend, Australija, i kolegama, objavljenoj u decembru. 22 u časopisu otvorenog pristupa PLOS Biologi. Implementacija deset ključnih strategija upravljanja pretnjama — uz godišnji trošak od 23 miliona američkih dolara — koristila bi do 84% grupa kopnenih ptica, sisara i biljaka.
Da bi bolje razumeli koje vrste su najranjivije i identifikovali najisplativije akcije, istraživači su kombinovali stručne procene sa naučnim podacima kako bi procenili pretnje i strategije očuvanja Antarktika. Zamolili su 29 stručnjaka da definišu moguće strategije upravljanja, procene njihovu cenu i izvodljivost i procene potencijalnu korist za različite vrste od sada do 2100.
Klimatske promene su identifikovane kao najozbiljnija pretnja biodiverzitetu Antarktika, a uticaj na globalnu politiku za ograničavanje zagrevanja bio je najkorisnija strategija očuvanja. Pod trenutnim strategijama upravljanja i zagrevanjem od više od 2 stepena Celzijusa, 65% kopnenih biljaka i životinja će opasti do 2100. Carski pingvini (Aptenodites forsteri) su identifikovani kao najugroženiji, a slede druge morske ptice i crvi zemljišne nematode.
Međutim, strategije regionalnog upravljanja mogle bi imati koristi za do 74% biljaka i životinja po procenjenoj ceni od 1,92 milijarde američkih dolara u naredne 83 godine, što je jednako 0,004% globalnog BDP-a u 2019. Regionalne strategije upravljanja identifikovane kao nude najveći prinos na investicije su minimiziranje uticaja ljudskih aktivnosti, poboljšanje planiranja i upravljanja novim infrastrukturnim projektima i poboljšanje upravljanja transportom.
Kako se Antarktik suočava sa sve većim pritiskom klimatskih promena i ljudskih aktivnosti, potrebna je kombinacija regionalnih i globalnih napora za očuvanje da bi se očuvao biodiverzitet Antarktika i usluge ekosistema za buduće generacije, kažu autori.
Lee, odgovarajući autor, dodaje: „Ovo što ovaj rad pokazuje jeste da su klimatske promene najveća pretnja antarktičkim vrstama i ono što nam je potrebno su globalni napori za ublažavanje uticaja da bismo ih spasili. Ovo neće pomoći samo da obezbedimo njihovu budućnost, već i našu sopstvenu budućnost.“
