Unicef navodi da je taj pad delom posledica lošije dostupnosti pedijatrijskih službi tokom perioda pandemije, ali i rezultat takozvane „infodemije“ i povećanog protivljenja vakcinama u javnosti.
Ističu, da naročito brine pad obuhvata vakcinom protiv malih boginja, zaušaka i rubele (MMR) – koji je u 2021. godini iznosio 74,8 odsto na nacionalnom nivou, a u jedom od gradova samo 24,4 odsto.
U saopštenju se navodi da se broj nevakcinisane i osetljive dece povećao tokom poslednjih nekoliko godina do nivoa koji predstavlja uvećan rizik za širenje bolesti koje se mogu sprečiti vakcinama, što može dovesti do epidemije malih boginja.
„Iako se čini da smo na korak od izbijanja epidemije malih boginja u Srbiji, ta situacija se može izbeći. Kvalitetne i bezbedne vakcine su dostupne u Srbiji, a pedijatrijskim službama je lakše pristupiti sada nego u periodu pandemije koronavirusa koja je u velikoj meri iza nas“, podvukla je Dejana Kostadinova, direktorka Unicefa u Srbiji.
Kostadinova napominje da angažovanje ključnih aktera u procesu imunizacije – zdravstvenih radnika – lekara, pedijatara, medicinskih sestara, stručnjaka iz oblasti javnog zdravlja, ali i roditelja, nastavnika, donosioca odluka – može dovesti do brze vakcinacije onih koji su propustili da prime svoje doze MMR vakcine i time do veće zaštite sve dece, naročito one koja su u najvećem riziku zbog slabog imunog sistema.
„Na taj način će se smanjiti i rizici od epidemije i bolesti. Pozivamo roditelje da potraže proverene izvore informacija o vakcinama i imunizaciji, da razgovaraju o stvarima koje ih brinu sa zdravstvenim radnicima i donesu pravu odluku na osnovu svih informacija – a to je da odmah vakcinišu svoju decu“, dodala je Kostadinova.
Imunizacija je jedan od ključnih prioriteta Programa saradnje između Unicefa i Vlade Srbije za period od 2021. do 2025. godine, koji je takođe prepoznat i u višegodišnjim planovima saradnje sa Ministarstvom zdravlja, navodi se u saopštenju.
Unicef je, kažu, spreman da pruži dodatnu podršku Vladi, zdravstvenim radnicima i roditeljima kako bi se dostigao potrebni obuhvat od 95 ili više procenata svim vakcinama, a posebno sa 2 doze bezbedne i delotvorne MMR vakcine koja može zaštiti svu decu od malih boginja i eliminisati ili značajno smanjiti širenje ove opasne bolesti.
Unicef navodi da su male boginje ozbiljna virusna infekcija koja može uticati na zdravlje, rast i razvoj dece.
„Osim direktnih posledica infekcije na organizam, koje mogu biti i smrtonosne, virus malih boginja takođe slabi imuni sistem i čini decu podložnijom drugim zaraznim bolestima poput upale pluća i dijareje, čak i mesecima nakon samog zaražavanja malim boginjama kod onih koji ih prežive“, navodi se u saopštenju.
Kako su istakli, tokom epidemije malih boginja u Srbiji između 2017. i 2019. godine, bilo je nekoliko hiljada zaraženih i hospitalizovanih i 15 smrtnih slučajeva, od čega četvoro dece mlađe od četiri godine.
Vakcine, ukazuju, spadaju u najveća globalna javnozdravstvena dostignuća.
„Vakcine već više od dva veka bezbedno smanjuju razorni uticaj bolesti poput dečije paralize, malih i davno iskorenjenih velikih boginja, i pomažu deci da odrastaju zdrava i srećna. Zahvaljujući naporima uloženim u imunizaciju širom sveta, deca mogu da hodaju, da se igraju, plešu, uče. Vakcinisana deca postižu bolji uspeh u školi, a pozitivni ekonomski uticaji se osećaju u njihovim lokalnim zajednicama. Procenjuje se da su vakcine danas jedan od najdelotvornijih načina za unapređenje globalnog blagostanja. Deluju kao štit za porodice i zajednice“, piše u saopštenju.
Unicef navodi da danas postoje vakcine protiv više od dvadeset i pet smrtonosnih bolesti, uključujući i MMR vakcinu koja u dve doze pruža celoživotnu zaštitu od tri virusna oboljenja.
„Pa ipak, mnoge zemlje širom sveta i dalje imaju problema sa vakcinisanjem celokupne populacije dece. Međutim, Srbija je u privilegovanom položaju jer ima adekvatan broj svih potrebnih vakcina koje su lako dostupne stanovništvu“, piše u saopštenju.
