Kirijakos Micotakis posetio je grčku manjinu u južnoj Albaniji, što je prva poseta premijera etničkim grčkim manjinama u Albaniji otkako je njegov otac Konstantinos Micotakis otputovao tamo kada je bio grčki premijer pre 31 godinu.
Odnosi između Grčke i postkomunističke Albanije povremeno su bili nelagodni, uglavnom zbog prava manjina i značajne albanske zajednice u Grčkoj.
Micotakis je pozvao na puno poštovanje grčke manjine, rekavši da je „obaveza Albanije, u okviru svog približavanja Evropi, da u potpunosti poštuje vaša prava“, misleći na pravo na samoopredeljenje, učenje grčkog jezika uopšte. nivoa i zaštite prava svojine.
Prošlog leta Albanija je pokrenula pregovore o punopravnom članstvu sa blokom.
Micotakis se sastao sa lokalnom zajednicom grčke manjine u Himari, na albanskoj rivijeri, a zatim je trebalo da otputuje u drugu južnu komunu, Livadhju, pre nego što završi jednodnevno putovanje u Dervičan, gde se nalazi većina grčke manjine.
Tačna veličina grčke manjine nije poznata. Oni su odbili da učestvuju na poslednjem popisu pre 11 godina.
I Micotakis i njegov kolega domaćin Edi Rama rekli su da je grčka manjina veza između dve zemlje.
Procenjuje se da je više od 600.000 Albanaca prešlo u Grčku nakon pada komunističkog režima 1990. godine.
„Grčka vlada je uvek pored vas, kao što su sve grčke vlade bile pored vas. To je ono što moramo da uradimo i to ćemo uraditi“, rekao je Micotakis.
Članica EU Grčka već dugo podržava želju Albanije da se na kraju pridruži bloku od 27 zemalja.
Albanski premijer Edi Rama najavio je da će vlada renovirati Dervičanov mali trg i nazvati ga po pokojnom Micotakisovom ocu i tamo postaviti njegovu bistu.
Još jedno sporno pitanje između dve zemlje je spor oko njihovih pomorskih granica u Jonskom moru.
Tirana i Atina potpisale su sporazum o definisanju svoje pomorske granice 2009. godine, kada je Albanijom upravljala Demokratska partija koja je sada u opoziciji. Ali Ramini socijalisti su osporili sporazum na sudu, tvrdeći da je koštao zemlju 225 kvadratnih kilometara (86 kvadratnih milja) teritorijalnih voda.
Ustavni sud Albanije poništio je sporazum devet meseci kasnije, smatrajući ga neustavnim.
Pre nekoliko godina, Tirana i Atina su se složile da podnesu spor Međunarodnom sudu pravde sa sedištem u Holandiji. To tek treba da se desi.
