Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre je izjavio da je proces proširenja dobio novi zamah i da je sada vreme da se preduzmu odlučne akcije.
„Reforme i usklađivanje s EU politikom dovešće Zapadni Balkan u EU, što je naš strateški interes“, izjavio je Žiofre novinarima pred početak panela „Od Češke do Švedske: Ka strateški jednoobraznoj Evropi“.
Žiofre je kazao da je tokom predsedavanja Češke Savetu EU bilo mnogo prilika i izazova za Zapadni Balan, podsetivši na otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, davanje statusa kandidata BiH i odobravanje vizne liberalizacije za Kosovo.
„Ovo je vreme mogućnosti. Vreme da se preduzmu odlučne akcije, nije vreme da se okleva“, rekao je Žofre.
Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević izjavila je da će prioriteti Vlade Srbije biti napredovanje u vladavini prava, posebno u implementaciji zakona za primenu ustavnih amandmana, dalji rad na primeni medijske strategije sa usvajanjem novih zakona, kao i na energetskoj politici, uz uključivanje pitanja zaštite životne sredine i klimatskih promena.
Na pitanje da li bi Srbija mogla da otvori novi klaster tokom predsedavanja Švedske, Miščević je rekla da se Srbija uvek sprema za otvaranje klastera i da je Evropska komisija u poslednja dva izveštaja ocenila da je Srbija spremna za otvaranje bar jednog klastera.
Ambasadorka Švedske u Srbiji Anika Ben David izjavila je novinarima da su vladavina prava, demokratija, medijski pluralizam, posvećenost borbi protiv organizovanog kriminala i iskorenjivanju korucije od ključne važnosti na putu ka EU svake zemlje.
„Za nas je važno da svaka zemlja koja želi da postane članica EU ima mogućnosti da to postane, ali istovremeno je veoma važno da bude posvećena i pripremljena da ispuni zahteve i kriterijume za članstvo“, kazala je Ben David.
Ambasadorka je navela da će rat u Ukrajini definisati predsedavanje Švedske EU i da će učiniti sve što može da podrži Ukrajinu ekonomski, vojno, diplomatski i humanitarno.
Četiri prioriteta švedskog predsedavanja biće, kako je rekla, očuvati evropsko jedinstvo i pojačati bezbednost u Evropi, zelena tranzicija i energetska diverzifikacija, konukrentnost Evrope uz otvaranje novih radnih mesta i povećanje investicija i očuvanje evropskih vrednosti.
Ambasador Češke Tomaš Kuhta ocenio je da je predsedavanje njegove zemlje bilo uspešno u „zaista teškim uslovima zbog neopravdane ruske agresije na Ukrajinu“, zbog čega je moralo da modifikuje svoje prioritete.
„Najvažniji zadatak bio je da se održi jedinstvo ne samo EU, nego svih evropskih zemalja koje su pogodjene ovom situacijom“, kazao je Kuhta.
Kao jedan od najvažnijih trenutaka češkog predsedavanja, Kuhta je izdvojio samit Evropske političke zajednice u oktobru, koji je okupio lidere 44 zemlje.
„Nadam se da je ovo samo prvi korak ka budućoj saradnji takozvane veće Evrope“, kazao je češki ambasador.
Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike koji je organizovao panel, rekao je da je, geografija paradigma koja definiše odnose između EU i zemalja kandidata.
„U tom smilsu usaglašavanje sa spoljnopolitičkim prioritetima EU će nastaviti da bude u fokusu pažnje novog predsedavanja i tu ne treba očekivati bilo kakve promene“, kazao je Majstorović.
On je rekao da je EU u prethodnom periodu pokazala određenu dozu solidarnosti sa zemljama kandidatima kako bi im pomogla da se izbore s posledicama rata i da je onda „prirodno da zahteva i povećanje poverenja u svoje partnere“, pa se može očekivati da će zahtev za sve jasnije izjašnjavanje Srbije u vezi s ruskom agresijom biti visoko na listi prioriteta.
Imajući u vidu da se sledeće godine obeležava 20. godišnjica Solunskog samita, kada je obećana evropska perspektiva zemljama Zapadnog Balkana, kao i geopolitički kontekst, Majstorović smatra da je ovo idealan trenutak da se ubrza proces pristupanja država regiona.
„Prethodnu godinu obeležili su pozitivni pomaci. Sada je vreme da se taj proces stavi u pun pogon“, kazao je Majstorović i dodao da Srbija u narednom periodu mora da uradi mnogo više u oblasti poštovanja demokratskih vrednosti i vladavine prava.
