Zdravstvene prednosti hodanja zasnovane na dokazima nastavljaju da se akumuliraju, prema tekućem istraživanju epidemiologa fizičke aktivnosti sa Univerziteta Masačusets Amherst, koji vodi međunarodni konzorcijum poznat kao Steps for Health Collaborative.
Nalazi iz najnovije studije koju je vodila Amanda Paluch, docentica kineziologije na Fakultetu za javno zdravlje i zdravstvene nauke, pokazuju da su starije osobe koje su hodale između 6.000 i 9.000 koraka dnevno imale 40-50% smanjen rizik od kardiovaskularnih događaja, kao što je srčani udar ili moždani udar, u poređenju sa onima koji su hodali 2.000 koraka dnevno.
„Otkrili smo da je kod odraslih starijih od 60 godina bio upadljivo manji rizik od kardiovaskularnih događaja ili bolesti tokom prosečnog praćenja od šest godina“, kaže Paluh, čije je istraživanje tima objavljeno ove nedelje u časopisu Circulation. „Kada se akumulira više koraka dnevno, postojao je progresivno manji rizik.“
Ranije ove godine, istraživanje Palucha i Steps for Health Collaborative pokazalo je da je više kretanja, čak i ispod veoma hvaljenih, ali nenaučnih „10.000 koraka dnevno“, povezano sa dugotrajnošću. Metaanaliza 15 studija koje su uključivale skoro 50.000 ljudi sa četiri kontinenta otkrila je da je hodanje između 6.000 i 8.000 koraka dnevno povezano sa manjim rizikom od smrti od svih uzroka kod starijih odraslih osoba.
Nakon tih nalaza, Paluh i tim su želeli da se pozabave manje zacrtanom teritorijom dnevnih koraka i kardiovaskularnim bolestima. Rezultati su bili slični, u smislu najkorisnijeg opsega koraka.
Iako se čini da postoji stalna dodatna korist za one koji hodaju više od 6.000 koraka, kaže Paluch, ohrabrivanje najmanje aktivnih starijih odraslih osoba da preduzmu više koraka je možda najvažnija poruka javnog zdravlja.
„Ljudi koji su najmanje aktivni imaju najviše da dobiju“, kaže ona. „Za one koji imaju 2.000 ili 3.000 koraka dnevno, malo više može značiti mnogo za zdravlje srca. , postepeno poboljšanje.“
U meta-analizi osam studija učestvovalo je više od 20.000 ljudi iz SAD i 42 druge zemlje. Za mlađe odrasle osobe nije otkrivena veza između koraka po danu i kardiovaskularnog rizika.
„To je zato što su kardiovaskularne bolesti bolest starenja i često se ne realizuju sve dok nismo u starijoj dobi“, kaže Paluh, čiji projekat je podržao Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). „Nećete videti da mnogi ljudi razviju kardiovaskularne bolesti nakon šest godina praćenja u mladom do srednjem odraslom dobu.“
Buduća istraživanja koja bi uključivala mlađe odrasle osobe i korake dnevno bi se fokusirala na prekursore kardiovaskularnih bolesti, uključujući visok krvni pritisak, gojaznost i dijabetes tipa 2. „Ta stanja se razvijaju kod mlađih odraslih osoba i važna su za ranu prevenciju“, kaže Paluch.
Četiri od osam studija koje su istraživači analizirali uključivale su podatke o intenzitetu hodanja ili brzini koraka. „Ove rezultate tumačimo sa oprezom, ali nismo pronašli nikakvu upečatljivu povezanost sa intenzitetom hodanja“, kaže ona. „Nije bilo dodatne koristi od toga koliko brzo hodate, osim ukupnog broja koraka koji ste akumulirali.“
Paluch je među istraživačima koji rade na izgradnji čvrste baze dokaza za vođenje preporuka javnog zdravlja za jednostavnu, pristupačnu fizičku aktivnost, kao što je hodanje.
