UJEDINjENE NACIJE – Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je u sredu svoju prvu rezoluciju o Mjanmaru u 74 godine u kojoj traži prekid nasilja i poziva vojnu huntu da oslobodi sve političke zatvorenike, uključujući svrgnutu liderku Aung San Su Ći, prenosi Rojters.
Mjanmar je u krizi otkako je vojska preuzela vlast od izabrane vlade Su Ći 1. februara 2021. godine, privela nju i druge zvaničnike i odgovorila na prodemokratske proteste i neslaganje smrtonosnom silom.
„Danas smo poslali čvrstu poruku vojsci da ne treba sumnjati – očekujemo da će ova rezolucija biti sprovedena u potpunosti“, rekla je britanska ambasadorka u UN Barbara Vudvord nakon glasanja o rezoluciji koju su izradili Britanci.
„Takođe smo poslali jasnu poruku narodu Mjanmara da tražimo napredak u skladu sa njihovim pravima, željama i interesima“, rekao je Vudvord pred 15-članim savetom.
Dugo je bilo podeljeno oko toga kako se nositi sa krizom u Mjanmaru, a Kina i Rusija se protive snažnoj akciji. Obojica su bila uzdržana od glasanja u sredu, zajedno sa Indijom. Preostalih 12 članova glasalo je za.
„Kina i dalje ima zabrinutosti“, rekao je kineski ambasador u UN Zhang Jun Savetu posle glasanja. „Nema brzog rešenja za ovo pitanje… Da li se na kraju može pravilno rešiti ili ne, zavisi u suštini i samo od samog Mjanmara.
On je rekao da je Kina želela da Savet bezbednosti usvoji zvaničnu izjavu o Mjanmaru, a ne rezoluciju.
Ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzia rekao je da Moskva ne vidi situaciju u Mjanmaru kao pretnju međunarodnom miru i bezbednosti i stoga veruje da njome ne treba da se bavi Savet bezbednosti UN.
Američki državni sekretar Antoni Blinken pozdravio je usvajanje rezolucije. „Ovo je važan korak Saveta bezbednosti za rešavanje krize i okončanje eskalacije represije i nasilja nad civilima od strane vojnog režima u Burmi“, naveo je on u saopštenju.
Savet je do sada usaglasio samo zvanične izjave o Mjanmaru, gde je vojska takođe vodila obračun protiv Rohinja muslimana 2017. koji su Sjedinjene Države opisale kao genocid. Mjanmar negira genocid i kaže da je vodio legitimnu kampanju protiv pobunjenika koji su napali policijske položaje.
Pregovori o nacrtu rezolucije Saveta bezbednosti počeli su u septembru. Prvobitni tekst – u koji je Rojters video – pozivao se na prekid prenosa oružja Mjanmaru i pretio sankcijama, ali je taj jezik od tada uklonjen.
Usvojena rezolucija izražava „duboku zabrinutost“ zbog kontinuiranog vanrednog stanja koje je uvela vojska kada je preuzela vlast i njegovog „ozbiljnog uticaja“ na narod Mjanmara.
Poziva se na „konkretne i hitne akcije“ za sprovođenje mirovnog plana dogovorenog od strane Asocijacije država jugoistočne Azije (ASEAN) i upućuje poziv da se „održavaju demokratske institucije i procesi i da se nastavi konstruktivan dijalog i pomirenje u skladu sa voljom i interesima ljudi“.
Jedina druga rezolucija koju je Savet bezbednosti usvojio bila je 1948. godine, kada je to telo preporučilo Generalnoj skupštini UN da primi Mjanmar – tada Burmu – kao člana svetskog tela.
Ambasador Mjanmara u UN Kjau Mo Tun, koji je i dalje u sedištu UN i predstavlja vladu Su Ći, rekao je da bi, iako postoje pozitivni elementi u rezoluciji, Vlada nacionalnog jedinstva – koja se sastoji od ostataka zbačene administracije – više volela jači tekst.
„Jasno nam je da je ovo samo prvi korak“, rekao je on novinarima. „Vlada nacionalnog jedinstva poziva SB UN (da se nadoveže) na ovu rezoluciju da preduzme dalje i snažnije akcije kako bi osigurao kraj vojne hunte i njenih zločina.
