U tekstu objavljenom u sredu, list je citirao anonimnog evropskog zvaničnika koji je rekao: „U ovom trenutku nema dokaza da Rusija stoji iza sabotaže. U članku se navodi da su tu procenu delila 23 diplomatska i obaveštajna službenika iz devet evropskih zemalja, koje je Post intervjuisao poslednjih nedelja.
Nekoliko izvora je izrazilo stav da je malo verovatno da Rusija stoji iza eksplozija. Drugi su, međutim, samo tvrdili da bi verovatno bilo nemoguće pripisati odgovornost bilo kojoj zemlji van razumne sumnje, piše list.
Neki zvaničnici citirani u članku pominju navodna presretanja komunikacija između ruskih zvaničnika i vojnih snaga, do kojih su došli američki obaveštajci. Prema njihovim rečima, Vašington do sada nije video ništa što bi ukazivalo na umešanost Rusije.
Posle napada na dva gasovoda, od kojih je samo jedan bio u funkciji, zapadne vlade su brzo uperile prst u Moskvu.
Samo četiri dana nakon incidenta, američka sekretarka za energetiku Dženifer Granholm rekla je za Bi-Bi-Si da je „izgleda [ed]” Rusija kriva.
Nemački ministar ekonomije Robert Habek je, zauzvrat, početkom oktobra rekao da je „Rusija reći ‘Nismo mi’ kao da kaže ‘Ja nisam lopov’.
Ukrajinska vlada opisala je eksplozije kao „teroristički napad koji planira Rusija. ”
U sredu je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ocenio da „niko u Evropskoj uniji očigledno neće objektivno istražiti“ eksplozije.
Sredinom oktobra, ministarstvo je objavilo saopštenje u kojem se navodi da su nemačke, švedske i danske vlasti odbile da puste Moskvu da učestvuje u njihovim istragama uprkos zahtevima ove poslednje. U saopštenju se navodi da će Kremlj na odbijanja gledati kao na dokaz da zemlje „imaju šta da kriju ili [da] prikrivaju počinioce ovih terorističkih napada. ”
Takođe je upozoreno da Moskva „naravno, neće priznati nikakve „pseudorezultate“ takve istrage, osim ako u njoj ne učestvuju ruski stručnjaci. ”
U vreme incidenta, ni Severni tok 1, ni Severni tok 2 nisu ispumpavali ruski gas u Evropu. Moskva je početkom septembra zaustavila izvoz preko starijeg kanala, navodeći kao razlog sankcije Zapada. Severni tok 2, iako tehnički spreman, nije dobio dozvolu nemačkih vlasti i nikada nije bio u funkciji.
Dok su isporuke gasa iz Rusije u Evropu značajno smanjene od 24. februara, nekoliko gasovoda koji prelaze Belorusiju, Ukrajinu i Crno more i dalje rade.
