Mark Rute u govoru koji je prenosio tamošnji javni servis u Holandskom nacionalnom arhivu istakao da su vekovima holandska država i njeni predstavnici omogućavali i stimulisali ropstvo i profitirali od toga.
„Istina je da niko ne snosi nikakvu ličnu krivicu za ropstvo. Međutim holandska država snosi odgovornost za ‘ogromnu patnju koja je učinjena onima koji su bili žrtve ropstva i njihovim potomcima'“, dodao je Rute.
Izvinjenje dolazi usred šireg preispitivanja kolonijalne prošlosti zemlje, uključujući napore da se vrate opljačkane umetnine i aktuelne bobe Holandije sa rasizmom.
Nezadovoljstvo Ruteovim postupkom iskazale su grupe manjina koje kažu da je to trebalo da učini holandski kralj Viljem-Aleksandar, u nekadašnjoj koloniji Surinam, 1. jula sledeće godine. na 160. godišnjicu ukidanja ropstva.
Rute je priznao da je objava „nespretno obrađena“ i rekao da holandska vlada šalje svoje predstavnike u Surinam, kao i na karipska ostrva koja ostaju deo Kraljevine Holandije sa različitim stepenom autonomije – Kurasao, Sveti Martin, Arubu, Boner, Sabu i Sveti Eustahije.
Premijerka Arube Evelin Vever-Kroes kaže da je izvinjenje dobrodošlo i predstavlja „prekretnicu u istoriji Kraljevine“.
Rute je odgovarao Nacionalnom savetodavnom panelu koji je formiran nakon ubistva Afroamerikanca DŽordža Flojda u SAD 2020.
Komisija je rekla da je holandsko učešće u ropstvu predstavljalo zločine protiv čovečnosti i 2021. godine preporučilo izvinjenje i reparacije.
Rute je naveo da je njegova vlada prihvatila te zaključke, uključujući da je ropstvo bilo zločin protiv čovečnosti.
Međutim, Odbacio je mogućnost plaćanja odštete na konferenciji za novinare prošle nedelje, iako holandska vlada osniva obrazovni fond od 200 miliona evra.
Holandska novinska agencija ANP javila je da je na Kurasau jedan delegat holandske vlade rekao u govoru da će Tuli, istorijskoj ličnosti koja je predvodila pobunu robova 1795. godine i koja je pogubljena, vratiti pravo na lično dostojanstvo. U izveštaju se navodi da je govor pozdravljen dugim i glasnim aplauzom.
Istoričari procenjuju da su holandski trgovci robljem otpremili više od pola miliona Afrikanaca na američki kontinent, uglavnom u Brazil i Karibe. Isto toliko ili više Azijata bilo je porobljeno u Istočnoj Indiji, sadašnjoj Indoneziji.
Mnogi Holanđani su ponosni na pomorsku istoriju zemlje i hrabrost kao trgovačka nacija. Međutim, deca se se slabo podučavaju o ulozi u trgovini robljem koju igraju Holandska zapadnoindijska kompanija i Holandska istočnoindijska kompanija, ključni izvori nacionalnog bogatstva.
Kako naglašava Rojters , uprkos holandskoj reputaciji tolerancije, rasizam je značajan problem.
Građani antilskog, turskog i marokanskog porekla prijavljuju visoke stope diskriminacije u svom svakodnevnom životu, a nedavne studije su pokazale da se suočavaju sa značajnim nedostacima na radnom mestu i na tržištu stanova.