Države članice EU i parlamentarci u nedelju su najavili sporazum o velikoj reformi tržišta ugljenika u bloku, što je centralna tačka njegovih ambicija da smanje emisije i investira u tehnologije pogodne za klimu.
Sporazum ima za cilj ubrzanje smanjenja emisija, postepeno ukidanje besplatnih dozvola za industriju i cilja na emisije goriva iz sektora građevinarstva i drumskog saobraćaja, navodi se u saopštenju Evropskog parlamenta.
Sistem EU za trgovinu emisijama (ETS) omogućava proizvođačima električne energije i industrijama sa visokim energetskim zahtevima, kao što su čelik i cement, da kupuju „besplatne dozvole“ za pokrivanje svojih emisija ugljenika po principu „zagađivač plaća“.
Kvote su dizajnirane tako da se vremenom smanjuju kako bi ih podstakle da manje emituju i ulažu u zelenije tehnologije kao deo krajnjeg cilja Evropske unije za postizanje neutralnosti ugljenika.
Pregovarači koji su predstavljali zemlje članice i parlament proveli su više od 24 sata u intenzivnim razgovorima pre nego što su u subotu uveče postigli sporazum kojim se širi obim tržišta ugljenika.
Dogovor znači da će emisije u sektorima ETS-a biti smanjene za 62 procenta do 2030. na osnovu nivoa iz 2005. godine, u odnosu na prethodni cilj od 43 procenta. Zainteresovane industrije moraju smanjiti svoje emisije za taj iznos.
Sporazum takođe nastoji da ubrza rok za postepeno ukidanje besplatnih naknada, pri čemu će 48,5 odsto biti ukinuto do 2030. i potpuno ukidanje do 2034. godine, što je raspored u središtu žestokih debata između poslanika EP i država članica.
Tržište ugljenika će se progresivno proširiti na pomorski sektor i letove unutar Evrope. Mesta za spaljivanje otpada biće uključena od 2028. godine, u zavisnosti od povoljnog izveštaja komisije.
Mreža za klimatske akcije, koalicija nevladinih organizacija, kritikovala je sporazum, rekavši da će on omogućiti velikim zagađivačima da nastave da primaju milijarde evra besplatnih kvota još jednu deceniju, dok će domaćinstva dobiti malo.
„Ambiciozna cena ugljenika“
Francuski poslanik Paskal Kanfin, predsednik komiteta Evropskog parlamenta za životnu sredinu, rekao je da će cena ugljenika za industrije na koje utiče ETS biti oko 100 evra po toni.
„Nijedan drugi kontinent nema tako ambicioznu cenu ugljenika“, napisao je na Tviteru.
„Porez na granicu ugljenika“, koji nameće ekološke standarde za uvoz u blok na osnovu emisija ugljenika povezanih sa njihovom proizvodnjom, nadoknadiće smanjenje besplatnih dozvola i omogućiti industrijama da se takmiče sa konkurentima van EU koji više zagađuju.
Sporazum takođe ima za cilj da od 2027. godine domaćinstva plaćaju za emisije povezane sa grejanjem na gorivo i gas, ali će cena biti ograničena do 2030. godine.
Evropska komisija je predložila drugo tržište ugljenika koje ima za cilj grejanje zgrada i goriva za puteve, ali je plan izazvao zabrinutost jer se domaćinstva bore sa rastućim cenama energije pogoršanim ruskom invazijom na Ukrajinu.
Drugo tržište ugljenika bi obavezalo dobavljače goriva i gasa da kupuju kvote za pokrivanje svojih emisija, ali poslanici EP su tvrdili da bi ta mera trebalo da bude ograničena na kancelarije i velika vozila.
Ukoliko cene energenata nastave da rastu, primena ovog dela sporazuma će biti odložena za godinu dana.
Sredstva sa ovog drugog tržišta ići će u „Fond za socijalnu klimu“ koji je osmišljen da pomogne ugroženim domaćinstvima i preduzećima da prebrode krizu cena energije.
‘Trenutak istine’
„Ovaj sporazum će pružiti ogroman doprinos borbi protiv klimatskih promena uz niske troškove“, rekao je izvestilac Evropskog parlamenta Peter Liese u saopštenju.
„To će dati prostor građanima i industriji u teškim vremenima i dati jasan signal evropskoj industriji da se isplati ulagati u zelene tehnologije.
Konzervativni nemački poslanik u Evropskom parlamentu dodao je da će blok imati rok do 2026. da ulaže u zelene izvore i energetsku efikasnost, nakon čega će biti „trenutak istine: do tada moramo smanjiti emisije ili skupo platiti”.
Komisija je prvi put predložila reformu tržišta ugljenika u julu 2021. kao deo planova za smanjenje emisija gasova staklene bašte u bloku za najmanje 55 odsto do 2030. u poređenju sa nivoima iz 1990. godine.
