Upozorenje britanskih zdravstvenih vlasti na virus MERS-CoV, odnosno takozvani „kamilji grip“ i loš prevod o petoro zaraženih u Velikoj Britaniji izazvali su uznemirenje javnosti. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ objavio je da prati epidemiološku situaciju Bliskoistočnog respiratornog sindroma na Bliskom Istoku, u Evropi i svetu, uz objašnjenje kako se virus prenosi, koji su simptomi i kako se zaštititi ukoliko boravite na Bliskom istoku, prenosi N1.
Bliskoistočni respiratorni sindrom je virusna respiratorna bolest, koju izaziva korona virus MERS-CoV, a bolest je prvi put identifikovana u Saudijskoj Arabiji 2012. godine.
„Batut“ navodi da je do sada ukupno registrovano 2.607 slučajeva sa 944 smrtna ishoda, u 27 zemalja sveta. Najveći broj (84 odsto) svih prijavljenih slučajeva je iz Saudijske Arabije.
Paniku javnosti je izazvalo upozorenje zdravstvenih vlasti Velike Britanije navijačima koji se vraćaju iz Katara sa Svetskog prvenstva u fudbalu, kao i informacija koja se pojavila u medijima da je u Britaniji registrovano pet novih slučajeva zaraze. Međutim, britanski mediji navode da je u toj zemlji do sada (12. decembar) registrovano ukupno pet slučajeva MERS-a, a da je poslednji poznati iz avgusta 2018. godine. Od početka Mundijala u Kataru nije bilo nijednog poznatog registoranog zaraženog.
„Batut“ u svom saopštenju navodi je od početka 2022. godine zaključno sa 5. decembrom prijavljeno je šest slučajeva MERS-CoV, i to u Saudijskoj Arabiji (3), Kataru (2), i Omanu (1), uključujući jedan smrtni ishod. Svi slučajevi su primarni i svi osim jednog su se zarazili u kontaktu s kamilama.
Prema podacima SZO, u Kataru su u martu i aprilu ove godine registrovana dva slučaja obolevanja od MERS-CoV. Pre ovih, poslednji registrovani slučajevi u Kataru su prijavljeni u februaru 2020. i februaru 2019. godine.
Prema procenama Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, rizik od održivog interhumanog prenošenja u Evropi ostaje veoma nizak.
Simptomi „kamiljeg gripa“ su temperatura, groznica, kašalj, problemi s disanjem, a klinička slika može varirati od blage i asimptomatske infekcije do teške forme bolesti, s mogućim smrtnim ishodom.
Upala pluća je česta komplikacija kod obolelih. Gastrointestinalni simptomi, uključujući proliv, takođe su registrovani kod pacijenata.
Teška forma bolesti može uzrokovati respiratornu insuficijenciju koja zahteva mehaničku ventilaciju i podršku u jedinici intenzivne nege, navodi „Batut“.
Glavni izvoz zaraze ovim virusom su jednogrbe kamile, a sa čoveka na čoveka se može preneti putem bliskog kontakta. To se pre svega odnosi na osobe koje žive s inficiranom osobom, ili neguju ili leče obolele u zdravstvenim ustanovama, bez sprovođenja adekvatnih mera.
„Batut“ preporučuje da za vreme boravka na Bliskom istoku, odnosno u područjima u kojima je MERS-CoV infekcija prisutna, treba primenjivati sledeće mere prevencije:
– često prati ruke sapunom i vodom i redovno koristiti antibakterijski gel za ruke na bazi alkokola;
– održavati dobru ličnu higijenu;
– pridržavati se pravila upotrebe bezbedne, sigurne hrane – izbegavati nedovoljno pečeno, kuvano meso ili hranu pripremljenu u nehigijenskim uslovima,
– pranje voća i povrća u higijensko ispravnoj vodi pre jela;
– izbegavati konzumiranje nekuvanog mesa i nepasteriziranog mleka, posebno od kamila;
– ne dodirivati oči, nos i usta neopranim rukama. Na ovaj način se prenose virusi;
– ne deliti pribor za jelo;
– izbegavati kontakte sa bolesnim ljudima i bolesnim životinjama;
– izbegavati kontakte s farmama domaćih i divljih životinja, posebno kamila;
– izbegavati kontakte sa životinjama, na pijacama, posebno sa kamilama;
– izbegavati bilo kakve životinjske izlučevine, pogotovo od kamila.
Dve nedelje posle puta potrebno je pratiti zdravstveno stanje. Putnici koji se razbole i dobiju temperaturu i kašalj, to jest „imaju značajno akutno respiratorno oboljenje koje remeti obavljanje svakodnevnih aktivnosti, u toku dve nedelje posle povratka, moraju se odmah javiti zdravstvenoj službi“, poručuju iz „Batuta“.