Dok Nacionalna naučna fondacija Karl G. Janski Very Large Array (VLA) i Atacama Large Millimeter/submilimeter Array (ALMA) često otkrivaju važne nove činjenice o objektima daleko izvan naše galaksije Mlečnog puta—na udaljenostima od mnogo miliona ili milijardi svetlosti -godine—oni su takođe vitalni alati za otkrivanje mnogo bližih misterija, upravo ovde u našem solarnom sistemu.
Par nedavnih radova ilustruje kako ovi teleskopi pomažu planetarnim naučnicima da razumeju funkcionisanje najveće planete Sunčevog sistema, Jupitera, i njegovog najdubljeg meseca Io.
Jupiterova atmosfera je složena i dinamična i brzo se menja. Da bi proučavali atmosferu džinovske planete na različitim dubinama, naučnici su kombinovali posmatranja napravljena instrumentima na NASA-inoj svemirskoj letelici Juno, u orbiti oko Jupitera, sa posmatranjima sa VLA. Prikupili su podatke o distribuciji amonijaka u tragovima na različitim nivoima u atmosferi kako bi pomogli u određivanju vertikalne strukture atmosfere.
Ova zapažanja su morala da budu dovoljno detaljna da bi se kombinovala Junoova posmatranja dugih talasnih dužina sa visokofrekventnom rezolucijom VLA da bi se razumeo vertikalni transport u atmosferi. Prostorna rezolucija VLA posmatranja sa zemlje bila je uporediva sa rezolucijom instrumenta na svemirskom brodu koji kruži oko planete. Ova zapažanja su proizvela radio sliku Jupitera u najvišoj rezoluciji do sada. Ova tehnika pomaže naučnicima da unaprede svoje razumevanje Jupiterove duboke atmosfere.
Io, čija se unutrašnjost stalno zagreva snažnim gravitacionim silama plime i oseke, je vulkanski najaktivnije telo u našem Sunčevom sistemu. Mesec ima slabu atmosferu koja se prvenstveno sastoji od sumpor-dioksida (SO 2 ), koji potiče od erupcija njegovih brojnih vulkana i sublimacije površinskog mraza SO 2 .
Naučnici su koristili ALMA za proučavanje gasova u tragovima natrijum hlorida (NaCl— kuhinjska so) i kalijum hlorida (KCl) u atmosferi. Otkrili su da su ova jedinjenja u velikoj meri ograničena i da su na visokim temperaturama, što ukazuje da ih takođe izbacuju vulkani.
Takođe su otkrili da se nalaze na različitim lokacijama odakle se emituje SO 2, što sugeriše da mogu postojati razlike u podzemnoj magmi ili u eruptivnim procesima između vulkana koji emituju SO 2 i onih koji emituju NaCl i KCl.