Pandemija COVID-19 naglasila je potrebu da se bolje razumeju putevi prenosa bolesti koje se šire od životinja. Studija objavljena u Nature Communications pokazuje kako je rizik od prenošenja patogena sa glodara na ljude vođen interakcijom između prirodnih faktora i faktora izazvanih ljudima.
„Brzi život“ glodara sa polnom zrelošću u ranom dobu, mnogo legla godišnje i brojna mladica po leglu daju objašnjenje zašto su glodari važni rezervoari za patogene. Ali zašto se ljudi zaraze patogenima koje prenose glodari?
„Većina glodara koji šire zoonotične patogene, što znači da se patogeni šire između životinja i ljudi, pokazuju velike fluktuacije u populaciji, kreću se barem povremeno u zatvorenom prostoru ili se love zbog mesa ili krzna. Naši rezultati su bili konzistentni među tipovima patogena (tj. virusi, bakterije, gljive , i paraziti). I takođe sa načinima prenosa, odnosno srednjim, uključivanjem vektora ili nebliskim i bliskim kontaktom, sa bliskim kontaktom uključujući udisanje kontaminiranih aerosola“, kaže Frauke Ecke, vođa projekta i profesor na Univerzitetu u Helsinkiju, Finska i viši predavač na Švedskom univerzitetu poljoprivrednih nauka (SLU).
Globalna studija o 436 vrsta glodara
U studiji objavljenoj u Nature Communications, istraživači sa SLU, Univerziteta u Helsinkiju i Cari Institute of Ecosistem Studies, SAD, izvršili su globalnu kvantitativnu studiju zasnovanu na podacima prikupljenim iz istraživačkih radova i baza podataka.
Studija obuhvata 436 vrsta glodara od kojih su 282 sve poznati rezervoari zoonotskih patogena. Istraživači su proučavali vezu između izbora okoline glodara, varijacije u broju (npr. fluktuacije populacije i ljudski lov na glodare) i status glodara kao rezervoara.
„Neverovatno je koliko su rezultati konzistentni među kontinentima, sistemima bolesti i vrstama glodara“, kaže Rik Ostfeld, ko-vođa studije.
Neki delovi sveta su pod većim rizikom
Pored toga, istraživači su identifikovali regione u kojima je rizik od prenosa između glodara i ljudi visok. Veliki delovi Evrope, posebno centralna i severna Evropa, široki deo koji se proteže od istočne Evrope do istočne Azije, istočne Kine, delova Južne Amerike, jugoistočne Australije i istočnih regiona Severne Amerike, su pod visokim rizikom.
„Ako ljudi naiđu na glodara u ovim regionima, postoji veliki rizik da ovaj glodar nosi zoonotične patogene“, kaže Ecke.
Primeri takvih glodara koji nose patogene su voluharica u Evropi, severnoamerički jelenski miš i Azarin travnati miš u Južnoj Americi. Ove vrste pokazuju velike fluktuacije populacije i mogu se kretati i u zatvorenom prostoru.
„Posebno velike fluktuacije populacije zajedno sa narušavanjem prirodnog staništa glodara mogu objasniti zašto se glodari kreću u blizini iu ljudske nastambe. Ovakvo ponašanje kretanja je tipično za takozvane generaliste, koje su vrste koje mogu da se nose sa mnogo različitih Ovi generalisti su najvažniji rezervoari patogena“, objašnjava Eke.
