KARAKAS – Kolumbijska vlada i njena najveća preostala pobunjenička grupa saopštili su u ponedeljak da će nastaviti da vode mirovne pregovore u Meksiku nakon tronedeljnih pregovora u glavnom gradu Venecuele koji su dali samo skromne rezultate, prenosi Asošijeted pres.
Pregovori između Kolumbije i Nacionalne oslobodilačke armije, poznate kao ELN, obustavljeni su 2019. nakon napada pobunjenika na policijsku akademiju u Bogoti, u kojem su ubijene 23 osobe. Ali predsednik Gustavo Petro ponovo je započeo mirovne pregovore sa grupom u novembru, ubrzo nakon što je izabran i postao prvi levičarski predsednik u zemlji.
Petro je rekao da su mirovni pregovori sa ELN-om kamen temeljac njegovog plana da donese „potpuni mir“ naciji od 50 miliona ljudi, gde su neka ruralna područja još uvek pod kontrolom narko-bandi i pobunjeničkih grupa uprkos mirovnom sporazumu iz 2016. Revolucionarne oružane snage Kolumbije ili FARC.
Delegati Petrove vlade i ELN-a objavili su u utorak saopštenje u kojem su objavili da su se dogovorili o planu pružanja humanitarne pomoći pobunjeničkim borcima u kolumbijskim zatvorima, kao i selima u dva regiona Kolumbije koja su teško pogođena sukobom. .
Pablo Beltran, glavni pregovarač pobunjenika, rekao je da se nada da bi prekid vatre mogao biti dogovoren tokom sledeće runde mirovnih pregovora, koja će početi u januaru.
ELN ima oko 4.000 vojnika u Kolumbiji i susednoj Venecueli, gde su grupe za ljudska prava izvestile da grupa vodi rute trgovine drogom i ilegalne rudnike zlata.
Pobunjeničku grupu su 1964. osnovali intelektualci inspirisani kubanskom revolucijom i često je bila manja od FARC-a. Ali poslednjih godina, ELN je postao uticajniji u ruralnim džepovima Kolumbije koje su napustili FARC pobunjenici nakon što su sklopili mir sa vladom.
Meksiko, Norveška, Venecuela, Čile i Kuba nastupaju kao države garanti u mirovnim pregovorima ELN-a.