Upotreba pojednostavljenog režima lečenja od strane onkologa, zajedno sa preporukama menadžmenta i podrškom 24/7 koju pruža ograničena i posvećena grupa stručnjaka za akademske bolesti, rezultirala je dramatičnim smanjenjem ranih smrti od akutne promijelocitne leukemije (APL).
Nalaz je iz multicentričnog prospektivnog ispitivanja od strane ECOG-ACRIN grupe za istraživanje raka (studija EA9131). Primarni cilj je bio da se smanji indukcijski (2-35. dan) mortalitet sa procenjenih 30% na 15% ili manje. Studija EA9131 ispunila je svoj primarni cilj, sa stopom smrtnosti od samo 3,5%.
Vodeći istraživač Anand P. Jillella, MD, predstavio je jedinstveni model kolaborativne nege 11. decembra na 64. godišnjem sastanku i izložbi Američkog društva za hematologiju (ASH) u Nju Orleansu.
„Standardizovani algoritam sa stručnom podrškom smanjuje ranu smrt od APL-a i povećava sveukupno preživljavanje“, rekla je dr Jillella, medicinski onkolog i stručnjak za APL u Centru za rak Džordžije i Medicinskom koledžu Džordžije na Univerzitetu Augusta. „Većina onkologa trenutno nema pristup pojednostavljenim uputstvima za negu i institucionalnim putevima za preporuke menadžmenta za poboljšanje ishoda pacijenata.“
APL, podtip akutne mijeloične leukemije (AML), je izuzetno retka, sa samo oko 3.000 novih slučajeva godišnje u SAD. Pored toga, lečenje se razlikuje od lečenja većine drugih tipova AML. Kao rezultat toga, mnogi provajderi ne znaju kako da leče ovu bolest.
Brza dijagnoza i lečenje APL-a su kritični jer pacijenti mogu brzo razviti po život opasno zgrušavanje krvi ili probleme sa krvarenjem ako se ne leče hitno. Sa napretkom u poslednjoj deceniji, arsenik trioksid i nehemoterapijski lekovi koji se nazivaju agensi za diferencijaciju, kao što je sve-trans-retinoična kiselina (ATRA), sada su standardni APL tretmani. Ovi tretmani su veoma efikasni; međutim, stopa rane smrti u APL je visoka i do 30%.
„Sa našim trenutnim terapijama, APL, ranije jedna od naših najsmrtonosnijih leukemija, sada je izlečiva, a kada se to dogodi, ljudi održavaju kvalitet života i vraćaju se da rade ono što su radili. Ali ovi tretmani izazivaju neželjene efekte koji nisu tipično za standardnu hemoterapiju i može dovesti do smrti. Pošto se većina smrtnih slučajeva od APL javlja u prvih 30 dana lečenja, ako pacijenti prežive prvi mesec, to je kućno trčanje“, rekla je dr Jillella.
Tri najčešća uzroka rane smrti tokom indukcionog perioda su krvarenje, infekcija i sindrom diferencijacije, poslednji uzrokovan komplikacijama koje se razvijaju tokom lečenja. Ostali faktori rizika za mortalitet uključuju stariju životnu dob (preko 60 godina), komorbidna stanja, posebno gojaznost, i složenost APL-a na prezentaciji.
„Po mom mišljenju, mnoge rane smrti od APL-a se mogu sprečiti, i ne mislim da postoji dobar razlog da većina ovih pacijenata umre“, rekla je dr Jillella. „Uključivanje kliničara upoznatih sa potencijalnim komplikacijama je kritično.
Model kolaborativne nege EA9131 je obezbedio kontakt sa stručnjakom za bolest koji je predložio načine da se prilagodi ili personalizuje standardni tretman na osnovu statusa bolesti pacijenta i faktora rizika. Ukupno 202 pacijenta uključena u ispitivanje; 62 u šest vodećih akademskih centara i 140 u 37 bolnica u zajednici kroz Program istraživanja onkologije u zajednici (NCORP) Nacionalnog instituta za rak (NCI).
Nije bilo isključenja za kvalifikovanost na osnovu starosti pacijenta ili opšteg zdravstvenog statusa.
„Klinička ispitivanja za APL imaju tendenciju da uključuju mlađe pacijente bez komorbidnih stanja, dok opšta populacija pacijenata sa APL ima tendenciju da budu starije osobe i sa komorbiditetom“, rekla je dr Jillella. „Međutim, pošto se mnogi pacijenti obraćaju bolnicama u kojima lekari nisu upoznati sa zamršenostima upravljanja APL-om, mogu imati koristi od uputstva nekoga sa više iskustva.
Sedam smrtnih slučajeva (3,5%) dogodilo se tokom indukcionog perioda, sve zbog sindroma diferencijacije, sa četiri u vodećim centrima i tri na mestima u zajednici. Šest od sedam smrtnih slučajeva bilo je među starijim osobama (69–91 godina).
Jednogodišnje preživljavanje bilo je 94,5%, bez razlike između akademskih i društvenih centara.
„Dr Džilela je pokazala da pružanjem smernica zaista možemo da optimizujemo negu i sprečimo ranu smrt kod pacijenata sa APL“, rekla je predsednica ECOG-ACRIN komiteta za leukemiju Selina M. Luger, MD, stručnjak za APL na Univerzitetu u Pensilvaniji. Abramson Cancer Center u Filadelfiji.
„Ovaj model nam pruža okvir za poboljšanje nege pacijenata sa drugim složenim bolestima koji ne mogu da učestvuju u kliničkim ispitivanjima ili da putuju u akademske medicinske centre čak i ako imaju ograničene resurse ili značajne medicinske komorbiditete.
„Na osnovu ovih rezultata procenjujemo druge načine za pružanje vođene pomoći pacijentima sa komplikovanim leukemijama i lečenjem“, rekao je dr Luger. „Pored toga, rezultati ove studije pružili su uvid u modifikacije tretmana za APL pacijente sa značajnim komorbiditetima koji im omogućavaju da postignu remisiju bez dodatnih toksičnosti.
