Za ljude od 75 i više godina, promene u opštem zdravlju i srcu i krvnim sudovima koje su povezane sa uzrastom zahtevaju razmatranje i verovatne modifikacije u načinu lečenja srčanog udara i srčanih bolesti, navodi se u novom naučnom saopštenju Američkog udruženja za srce objavljenom danas u vodećem recenziranom časopisu Circulation.
Novi stav, „Lečenje akutnog koronarnog sindroma (AKS) kod starije odrasle populacije“, ističe nedavne dokaze koji pomažu kliničarima da se bolje brinu o pacijentima starijim od 75 godina. AKS uključuje srčani udar i nestabilnu anginu (bol u grudima povezan sa srcem).
Izjava je ažurirana izjava američkog udruženja za srce iz 2007. o lečenju srčanih udara kod starijih osoba.
Smernice za kliničku praksu su zasnovane na istraživanju kliničkih ispitivanja. „Međutim, starije osobe su često isključene iz kliničkih ispitivanja jer su njihove zdravstvene potrebe složenije u poređenju sa mlađim pacijentima“, rekao je Abdula A. Damluji, dr, dr, FAHA, predsednik komiteta za pisanje naučnih izjava, direktor iz Inova centra za istraživanje ishoda u Ferfaksu, Virdžinija, i vanredni profesor medicine na Medicinskom fakultetu Džon Hopkins u Baltimoru.
„Stariji pacijenti imaju izraženije anatomske promene i teže funkcionalno oštećenje, a veća je verovatnoća da će imati dodatna zdravstvena stanja koja nisu povezana sa srčanim oboljenjima“, rekao je Damluji. „Ovo uključuje slabost, druge hronične poremećaje (lečene višestrukim lekovima), fizičku disfunkciju, kognitivni pad i/ili urinarnu inkontinenciju – a oni se ne proučavaju redovno u kontekstu ACS-a.
Kardiovaskularne promene koje se javljaju sa normalnim starenjem čine AKS verovatnijim i mogu da učine njegovu dijagnozu i lečenje složenijim: velike arterije postaju čvršće; srčani mišić često radi jače, ali pumpa manje efikasno; krvni sudovi su manje fleksibilni i manje sposobni da odgovore na promene u potrebama srca za kiseonikom; a postoji i povećana sklonost stvaranju krvnih ugrušaka. Senzorni pad usled starenja takođe može da promeni sluh, vid i osećaj bola. Funkcija bubrega takođe opada sa godinama, pri čemu više od jedne trećine ljudi starosti 65 i više godina ima hroničnu bolest bubrega. Ove promene treba uzeti u obzir kada se dijagnostikuje i leči ACS kod starijih osoba.
Kako ljudi stare, često im se dijagnostikuje zdravstvena stanja koja mogu biti pogoršana AKS-om ili mogu iskomplikovati postojeći ACS. Kako se ova hronična stanja leče, broj prepisanih lekova može dovesti do neželjenih interakcija ili lekovi koji leče jedno stanje mogu pogoršati drugo.
„Gerijatrijski sindromi i složenost njihove nege mogu ugroziti efikasnost tretmana za ACS, kao i otpornost starijih osoba da prežive i oporave se“, rekao je Damluji. „Detaljan pregled svih lekova — uključujući suplemente i lekove bez recepta — je od suštinskog značaja, idealno u konsultaciji sa farmaceutom koji ima gerijatrijsku ekspertizu.“
Individualni pristup nezi ACS-a koji je usredsređen na pacijenta, uzimajući u obzir koegzistirajuća stanja i potrebu za inputom više specijalista, najbolji je za starije odrasle osobe. U idealnom slučaju, multidisciplinarni timovi koji brinu o starijim odraslim osobama sa AKS uključuju kardiologe, hirurge, gerijatre, kliničare primarne zdravstvene zaštite, nutricioniste, farmaceute, profesionalce za rehabilitaciju srca, socijalne radnike, medicinske sestre i članove porodice.
Pored toga, ljudi sa kognitivnim poteškoćama i ograničenom pokretljivošću mogu imati koristi od pojednostavljenog rasporeda lekova, sa manje doza dnevno i 90-dnevnim zalihama lekova, tako da je potrebno manje dopunjavanja. Praćenje opterećenja simptoma, funkcionalnog statusa i kvaliteta života tokom praćenja nakon otpuštanja je važno da bi se pružio uvid u to kako pacijent napreduje u odnosu na svoje ciljeve nege i procenio potencijal za poboljšanje.
