Slučaj je podigao žar na konzervativnu vladu koja se suočava sa izborima 2023. godine. Pojavio se u avgustu kada je Nikos Andrulakis, lider socijalističke partije PASOK, treće po veličini u Grčkoj, rekao da je EIP slušao njegove razgovore 2021. godine.
Nekoliko dana ranije, podneo je tužbu tužiocima zbog pokušaja prisluškivanja njegovog mobilnog telefona sa softverom za nadzor.
Nacrt zakona kriminalizuje prodaju ili posedovanje špijunskog softvera i čini privatnu upotrebu špijunskog softvera krivičnim delom, za koje je kazna do 10 godina zatvora.
Takođe uspostavlja akademiju kontraobaveštajne službe za obuku osoblja EIP-a i jedinicu za istragu slučajeva kršenja dužnosti.
Samo EIP i antiteroristička jedinica mogu da zatraže odobrenje tužioca da nadgledaju ljude nad nizom zločina navedenih u zakonu, a drugi tužilac mora da potpiše zahtev.
Političari se mogu pratiti samo iz razloga nacionalne bezbednosti, a takve zahteve mora da odobri i predsednik parlamenta.
Pogođeni mogu biti obavešteni o nadzoru tri godine kasnije, ako tužioci to dozvole.
Premijer Kirijakos Micotakis nazvao je nacrt „hrabrim institucionalnim odgovorom“ na izazov koji prevazilazi Grčku.
Micotakis, koji je stavio EIP pod svoju kontrolu nakon što je preuzeo dužnost 2019. godine, izvinio se Androulakisu, rekavši da je operacija EIP-a politički neprihvatljiva uprkos tome što je legalna i da on nije bio svestan toga.
PASOK je pre glasanja optužio vladu da traži saučesnike tražeći od opozicije da odobri predlog zakona.
„Slučaj nije zatvoren, on jeste i ostaće otvoren dok se istina ne otkrije“, rekao je predstavnik stranke Majkl Katrinis u parlamentu.
Vlada je objavila svoj plan da zabrani prodaju špijunskog softvera prošlog meseca, nakon što je levičarski list Dokumento izvestio da je više od 30 ljudi, uključujući ministre, bilo pod nadzorom države preko telefonskog malvera.
Vlada je negirala bilo kakvu umešanost u slučaj.
