Do sada je polimer za pakovanje i isporuku vakcina bio polietilen glikol (PEG). Ovaj sintetički, fleksibilni materijal rastvorljiv u vodi korišćen je da okružuje neke vakcine protiv COVID-19 koje se nalaze u malim sfernim paketima poznatim kao lipozomi.
Nažalost, neki pacijenti dožive anafilaktičku reakciju na PEG, u kojoj imuni sistem pokreće alergijski odgovor zbog oblika molekula materijal. Simptomi anafilakse se kreću od manjih iritacija kože, do otežanog disanja, mučnine i, u najgorim slučajevima, nesvestice i iznenadne smrti.
Alternativni polimer je oblik masnog biomolekula (lipid) i konjugovan je sa 2-metakriloiloksietil fosforilholin (MPC) polimerom.
Ova nova supstanca se spontano vezuje za spoljašnju stranu čestica lipozoma kada se pomeša sa njima u vodi. Ono što je najvažnije, antitela koja telo može da generiše kao odgovor na PEG ne prepoznaju polimer, a testovi sugerišu da ne stimuliše nijedno drugo antitelo koje bi moglo da izazove alergijsku reakciju. Ovo bi trebalo da omogući da se obloženi lipozomi koji sadrže vakcinu zadrže u telu duže vreme, a da ih imuni sistem ne očisti, uz bonus od izbegavanja anafilakse.
„Takođe smo otkrili da polimer izbegava druge interakcije sa proteinima u krvi koje bi inače mogle da ometaju njegove efekte, a takođe sprečava da se lipozomi agregiraju zajedno“, kaže molekularni inženjer Iuji Teramura iz AIST tima.
Testovi potvrđuju da obloženi liposomi mogu ostati stabilni u skladištenju 14 dana, što je dovoljno za stvarnu kliničku primenu.
„Sve indikacije sugerišu da bi naša tehnologija trebalo da bude pogodna za isporuku vakcina pacijentima koji razviju anafilaksiju kao odgovor na PEG“, zaključuje Teramura.
Polimer sada mora biti temeljno testiran u raznim stvarnim primenama vakcina. Tim se kreće u ovu sledeću ključnu fazu procesa razvoja, pre eventualnih kliničkih ispitivanja na ljudima.
Pod uslovom da ispitivanje na životinjama i kasnija klinička ispitivanja prođu dobro, tehnologija bi trebalo da ponudi mogućnosti za isporuku lekova u telo, pored vakcina. Sistemi za isporuku kao što su lipozomi su ponekad potrebni za zaštitu lekova od biohemijskih procesa koji ih mogu degradirati. Ovo može osigurati da dođu do ciljnog tkiva bolesti dok ostaju u svom aktivnom obliku.
