U novoj studiji koju je vodila vanredni profesor Lin Peri, istraživači su otkrili da specifične vrste reči koje deca prvo znaju mogu biti rani prediktor jezičkih poteškoća.
Rad, „Kasno procvat ili jezički poremećaj? Razlike u sastavu rečnika mališana u vezi sa dugoročnim jezičkim ishodima“, koji je nedavno objavljen u Developmental Science , sugeriše da broj reči koje mališani znaju da imenuju stvari koje su slične po obliku, kao npr. kao šolja, lopta i kašika (tj. „imenice zasnovane na obliku“), mogu razlikovati decu koja se smatraju kasnim cvetanjem i decu koja imaju dugotrajno kašnjenje mesecima ili godinama kasnije.
„Neka deca koja kasno pričaju i pokazuju početna kašnjenja u rečniku kao mala, na kraju sustižu rečnik tipične veličine. Ovu decu nazivamo kasno procvetajućim“, rekao je Peri, koji proučava razvoj dečijeg jezika na Odeljenju za psihologiju. „Ali čini se da neki kasno govoreći ne sustižu korak, a do sada istraživači nisu mogli rano da predvide ko će ko biti.
„U našoj studiji,“ dodaje ona, „hteli smo da shvatimo koja deca sa sporim početnim razvojem rečnika će kasno procvetati i koja bi mogla imati trajna kašnjenja u rastu rečnika“.
Stalna kašnjenja takođe mogu biti pokazatelj razvojnog jezičkog poremećaja (DLD). Oko sedam procenata populacije ima DLD, ali to nije baš dobro poznato u poređenju sa drugim smetnjama u razvoju, kaže Perri.
„DLD karakteriše uporna kašnjenja i teškoće u jeziku tokom celog životnog veka, ali se obično ne dijagnostikuje sve do školskog uzrasta, jer ne postoje dobri rani prediktori za to ko bi mogao da sustigne i kome bi možda trebalo više podrške“, rekao je saradnički autor Sarah Kucker, docentka psihologije na Državnom univerzitetu Oklahoma. „Ovo je cilj naše trenutne studije – da vidimo da li tip reči koje dete zna u detinjstvu može predvideti kasnija odlaganja.“
Prethodni rad istraživačkog tima sugeriše da većina dece sa tipičnim razvojem rečnika tokom detinjstva nauči mnogo imenica zasnovanih na obliku.
„Kada deca nauče reč kao što je „šolja“, shvataju da, iako postoje različite boje i materijali šoljica, sve one imaju isti približan oblik, koji je isti sa kašikom, loptom, stolom i tako dalje“, rekao je Perri. „Kada deca nauče mnogo ovih imenica zasnovanih na obliku, ona automatski obraćaju pažnju na oblik dok uče nove reči i mogu brže da počnu da uče nove reči. Zato smo mislili da bi poznavanje imenica zasnovanih na obliku moglo biti važno za istraživanje kod dece koja kasno govore“.
Tim je koristio obimne skupove podataka o razvoju rečnika u tri grupe od preko 800 dece — one koja su kasno pričala u detinjstvu, ali su mesecima kasnije imala rečnik tipičnije veličine (kasno procveta); oni koji su kasno pričali u detinjstvu i nastavili da imaju kašnjenje u rečniku mesecima kasnije (uporni kasno govoreći); i deca koja su imala tipičnu veličinu rečnika tokom oba vremenska perioda.
Tim je koristio meru roditeljskog izveštaja o znanju dečijeg rečnika kada su deca imala oko 16 meseci i ponovo kada su bila stara oko 28 meseci da bi procenio udeo imenica zasnovanih na obliku koje su deca znala, kontrolišući veličinu njihovog rečnika. Sa 16 meseci, ta deca koja su postala uporni kasno govoreći poznavala su manji udeo imenica zasnovanih na obliku od onih koji kasno procvetaju i tipičnih govornika.
Podgrupa učesnika je praćena do sedam godina da bi se videlo da li je neko dobio dijagnozu DLD. Deca kojoj je kasnije dijagnostikovan DLD takođe su poznavala manji udeo imenica zasnovanih na obliku sa 16 meseci od druge dece.
Peri kaže da studija može biti korisna za roditelje, edukatore u ranom uzrastu i patologe govornog jezika koji rade sa malom decom sa kašnjenjem u govoru.
„Korisno je znati kome bi mogla biti potrebna dodatna podrška i kakva podrška bi mogla trebati različitoj deci sa kašnjenjem u jeziku“, rekla je ona. „Možda bi pomoć kasnogovornicima da nauče više reči zasnovanih na obliku, moglo biti od pomoći za razvoj jezika kako stare.
