Tragovi — linije tankih belih oblaka koje prate neke mlaznice — možda i nisu tako bezopasne.
Aviokompanije i naučnici dolaze do konsenzusa da tragovi vodene pare koje stvaraju avioni na velikim visinama mogu igrati veliku ulogu u globalnom zagrevanju. To je zato što ti tragovi, skraćeno za kondenzacione tragove, stvaraju oblake koji zadržavaju toplotu u atmosferi na kritičnoj visini na kojoj lete avioni.
U stvari, prateći oblaci mogu biti značajniji faktor u globalnom zagrevanju od ugljen-dioksida ili drugih emisija goriva, prema studiji Evropske unije koja meri više od decenije letova avio-kompanije. To je deo nove oblasti proučavanja u nauci o klimi koja se zove „efikasna radijacija“, koja meri efekat ukupnog zagrevanja umesto starijeg standarda ukupne emisije CO2.
Sada avio-kompanije, uključujući američki sa sedištem u Fort Vortu i Southvest sa sedištem u Dalasu, pokušavaju da shvate koji od ovih tragova su najštetniji po životnu sredinu i šta, ako išta, može da se uradi povodom toga dok lete komercijalnim avionima punim putnika.
„Putovanje avionom ima skoro dvostruko veći uticaj na globalno zagrevanje nego što smo mislili ranije“, rekao je Endru Čen, specijalista za vazduhoplovstvo iz neprofitne organizacije za čistu energiju Instituta Rocki Mountain. „Najzanimljivija dinamika je da avio-kompanije ne beže od tragova.
Prevoznici, uključujući American i Southvest, udružuju se sa grupom drugih avio kompanija i Institutom Rocki Mountain kako bi pokušali da reše problem sa tragom. Druge velike avio-kompanije kao što su Junajted, Aljaska i Virdžin Atlantik pridružuju se grupi zajedno sa proizvođačima aviona Boing i Erbas. Google Research je takođe deo napora. To dolazi nakon što je Delta Airlines sa sedištem u Atlanti u oktobru najavio partnerstvo sa Tehnološkim institutom u Masačusetsu kako bi se uhvatio u koštac sa najgorim tragovima globalnog zagrevanja.
Plan sa MIT-om i projektom Instituta Rocki Mountain je da se prouči koji letovi stvaraju najgore tragove.
Avio-industrija je postavila ambiciozne ekološke ciljeve poslednjih godina, čak i nakon što je priznala da veliki deo tehnologije za postizanje tih ciljeva još ne postoji. American Airlines i Southvest Airlines postavili su datum za 2050. da u potpunosti smanje svoj otisak emisije. Do danas, većina smanjenja emisija koje su avio-kompanije uspele da ostvare je bila korišćenjem ekonomičnijih motora dok se čeka da se pojavi održiva industrija avio-goriva koja koristi reciklirana ulja i istraživanje vodoničnih i električnih motora.
Tragovi predstavljaju novi izazov, jedan izvan tradicionalnog fokusa na emisije ugljenika.
„Nauka o tragovima postala je jasnija u poslednjih nekoliko godina“, rekla je Džil Blikštajn, potpredsednica za održivost u American Airlinesu. „Na primer, već neko vreme znamo da neki tragovi koji se formiraju ujutru mogu imati efekat hlađenja i da je veća verovatnoća da će tragovi formirani noću biti zagrejani. Ali nismo imali dobar osećaj za neto uticaj svi tragovi. Taj uticaj zagrevanja je nedavno postao jasniji.“
Oko 65% mlaznjaka koji lete na visinama krstarenja od 30.000 do 38.000 stopa stvara tragove, ali većina tih tragova se raspršuje u roku od nekoliko minuta i ima mali efekat zagrevanja, navodi Delta. Oko 10% od toga su „uporne“ kontra formacije koje se motaju satima.
Tragovi se najlakše formiraju na visinama gde avioni lete najefikasnije jer je vazduh razređen.
Ali da li avion pravi tragove ili ne zavisi od niza faktora, uključujući temperaturu, visinu i vlažnost.
Najgori tragovi se dešavaju noću kada se Zemlja prirodno hladi bez sunčeve svetlosti, ali veštački oblaci na toj kritičnoj visini mogu da blokiraju izlazak toplote, rekao je Čen.
„Mali procenat letova se dešava noću, ali oni stvaraju najviše tragova“, rekao je Čen. „A to je najgore vreme da se to dogodi.
Čak su i tragovi tokom dana loši, iako oblaci možda deluju tako da blokiraju sunčevu svetlost da dopre do površine, rekao je Čen.
Piloti i avio-kompanije znaju kako da izbegnu pravljenje tragova, ali postoje i drugi faktori koji utiču na planiranje leta, rekla je Helen Džajls, direktorka za ekološku održivost Southvest Airlinesa. Avio-kompanije moraju uzeti u obzir vremenske prilike, potencijalne turbulencije i brzinu, rekla je ona. Onda ne žele da prave plan leta zasnovan na izbegavanju tragova kada bi sagorelo znatno više goriva.
Predviđanje uslova traga na visini od 6 do 8 milja jednako je precizno kao i predviđanje vremena na nivou zemlje. To će reći, dobro, ali ne savršeno. Komplikovano je činjenicom da mlazni avioni putuju brzinom od oko 600 mph.
„Mislimo da je važno baviti se naukom u ovoj oblasti“, rekao je Giles. „Želimo da malo bolje razumemo kako možemo da predvidimo formiranje tragova.
Plan je da se koriste satelitske slike i senzori aviona da bi se utvrdilo kada avioni prave tragove i koliko dugo se zadržavaju. Zatim mogu da otkriju koji uslovi stvaraju najviše tragova i kombinuju to sa podacima o vremenu, turbulencijama, brzini i drugim faktorima.
„Iz operativne perspektive, mislimo da znamo šta možemo da uradimo da bismo ublažili uticaj, ali želimo da vidimo modelovanje pre nego što napravimo plan oko toga“, rekla je ona. „Stvarno je teško odmeriti uticaj radijacije u odnosu na ugljen-dioksid od sagorevanja goriva.“
Nadamo se da bi manje promene u planiranju letenja i rute mogle da spreče avione da u potpunosti naprave tragove, posebno u uslovima u kojima oblaci najviše štete.
Southvest formira tim za proučavanje teme koji uključuje pilote, dispečere i planere mreže pored stručnjaka za životnu sredinu, rekao je Giles. Na kraju se nadaju da će dovesti Federalnu upravu za vazduhoplovstvo i druge regulatore koji igraju ulogu u letenju.
„Koncept koji razmatramo je da možemo da izbegnemo tragove skromnim promenama visine leta“, rekao je Amerikanac Blikštajn. „Ali postoje mnoge varijable koje treba uzeti u obzir, od robusnosti modela koji predviđa da će se trag formirati i na kojoj visini, do vrednosti i jednostavnosti informacija koje možemo da pružimo letačkim timovima i trenutnih vremenskih uslova i uslova u vazdušnom saobraćaju.
„I to je samo početak dugačke liste“, rekla je ona. „Na početku smo onoga što očekujem da će biti dug proces učenja.