Mere su uključivale sankcije protiv 33 sadašnja ili bivša visoka ruska zvaničnika i šest subjekata umešanih u navodna „sistematska kršenja ljudskih prava“ protiv ruskih građana koji su protestovali protiv ruske invazije na Ukrajinu, navodi se u saopštenju kanadskog ministarstva spoljnih poslova.
Od ruske invazije 24. februara, Kanada je uvela sankcije za više od 1.500 pojedinaca i pravnih lica iz Rusije, Ukrajine i Belorusije.
Sankcije su takođe uvedene za 22 osobe u Iranu, među kojima su visoki članovi pravosuđa, zatvorskog sistema i organa za sprovođenje zakona, kao i politički lideri, kao što su viši pomoćnici iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija i ličnosti u državnim medijima, dodaje se u saopštenju.
Sankcije Iranu usledile su dan nakon što je Iran obesio čoveka osuđenog za ranjavanje radnika obezbeđenja nožem i blokiranje ulice u Teheranu, navodi poluzvanična novinska agencija Tasnim, što je prvo takvo pogubljenje zbog nedavnih antivladinih nemira. Protesti širom zemlje izbili su nakon smrti 22-godišnje Kurdske Iranke Mahse Amini u policijskom pritvoru 16. septembra.
„Postoji još posla, ali Kanada nikada neće prestati da se zalaže za ljudska prava“, rekla je kanadska ministarka spoljnih poslova Melani Džoli.
Pored Irana i Rusije, Kanada je takođe uvela sankcije za 12 pojedinaca i tri entiteta u Mjanmaru koji obavljaju ključne funkcije u ime mjanmarske vojske, olakšavaju protok oružja vojsci i omogućavaju vojno nasilje, saopštila je Kanada.
Vojska je preuzela vlast u državnom udaru u Mjanmaru prošle godine. Aktivisti za ljudska prava kažu da hunta sada redovno koristi smrtnu kaznu kao „političko oruđe“.
Više od 16.500 ljudi je uhapšeno, a više od 13.000 njih ostaje u pritvoru od puča, prema organizaciji za ljudska prava koja dokumentuje kršenja od strane vojske Mjanmara.
