U kenijskom okrugu Samburu u vrelom severnom delu zemlje, destruktivna suša pogoršana klimatskim promenama izaziva pustoš na ljude i divlje životinje.
Posle četiri uzastopne godine neuspešnih kiša koje su izazvale neke od najgorih uslova u poslednjih 40 godina, divlje životinje su postale uobičajene u selima okruga jer traže hranu. Mnogi ne prežive, pružajući pastirima nesrećni spas dok seku komade mesa sa leševa životinja, piše AP.
„Dugo sam patio od gladi“, rekao je 37-godišnji stanovnik Samburua Frenk Aule. „Ako naletim na takav leš, ne bih dvaput razmišljao o tome da ga pojedem, jer moram da jedem da bih preživeo.“
Kenijske vlasti računaju da je suša ubila više od 200 slonova, skoro 400 običnih zebri i više od 500 gnuova među nekoliko drugih vrsta u proteklih devet meseci. Mnogi od onih koji prežive su gladni, slabi i često dolaze u kontakt sa ljudima.
Kako bolje zaštititi krhke ekosisteme od klime zagrevanja, uključujući pašnjake savana u Keniji, biće deo diskusija na ovonedeljnoj konferenciji Ujedinjenih nacija o biodiverzitetu – poznatoj kao COP15 – u Montrealu u Kanadi. Vlade rade na tome da osmisle okvir kako bi svet trebalo da zaštiti prirodu i da ima za cilj da postavi ciljeve za narednu deceniju. Grupe za očuvanje kažu da trenutni programi ne funkcionišu.
Kenijska vlada je obezbedila neke zalihe pomoći poput vode, stočne hrane, sena i soli za lizanje divljih životinja u regionu, ali životinje su i dalje prinuđene da putuju dalje u stambena područja u potrazi za hranom i vodom.
„Slonove privlače drveće koje sam zasadio na svom imanju“, rekao je za Asošijeted pres David Lepeenoi, 54-godišnji stanovnik Samburua. „Drveće i vodene tačke su glavni izvor sukoba između slonova i zajednice.
Klimatske promene i loša praksa očuvanja degradirali su zaštićene pašnjake, rezervate i nacionalne parkove poslednjih godina.
„Tamo gde smo prijavili slučajeve umiranja divljih životinja, to zapravo nije u parkovima“, rekao je Jim Niamu, koji pomaže u vođenju Centra za komšije slonova. „To vam govori da su zapravo tražili gde su se hranili: koridore, migratorne rute koje je blokirao ljudski interfejs.
Zapisi dobrotvorne organizacije BirdLife Africa pokazuju da desetine ptica umiru i u severnoj Keniji, najverovatnije od gladi.
„Leševi ptica selica, kao što je evropski valjak, mogli su se videti u prostranim suvim predelima“, rekao je Aleks Ngari iz dobrotvorne organizacije. Preko 300 vrsta ptica na kontinentu već je klasifikovano kao globalno ugroženo ili kritično ugroženo.
Suša je takođe uništila zajednice i dovodi do gubitka sredstava za život, uginuća stoke i propalih useva. Poljoprivrednici umesto toga seču osušena stabla da bi proizvodili i prodavali ćumur kako bi spojili kraj s krajem, što dovodi do još većeg gubitka biodiverziteta u regionu, rekao je Pol Gačeru iz grupe za zaštitu prirode Kenija.
„Potreban je usklađen poziv ka podršci lokalnim zajednicama da se nose sa uticajima klimatskih promena“, rekao je Gačeru, dodajući da su lokalnim ljudima potrebni manje destruktivni načini da se prilagode toplijoj i sušoj klimi.
Zajednice širom kontinenta suočavaju se sa sličnim gubicima. Basen Okavango u južnoj Africi, koji obezbeđuje vodu za milion ljudi i polovinu svetske populacije slonova, patio je jer klimatske promene, urbani razvoj i krčenje šuma iscrpljuju njegove resurse.
„Ugrožavanje važnih ekosistema i divljih životinja negativno utiče na živote i egzistenciju ljudi“, rekao je Vladimir Ruso, savetnik projekta National Geographic za divljinu Okavango. On je rekao da loše očuvani ekosistemi izazivaju više sukoba između ljudi i divljih životinja i mogu dovesti do porasta krivolova.
Ali „članovi lokalne zajednice i kreatori politike sada učestvuju u diskusijama o zaštiti ovog ekosistema“, rekao je Bogolo Kenevendo, klimatski šampion na visokom nivou UN.
Potrebno je više tog učešća na samitu u Montrealu, kažu stručnjaci za politiku i prirodu, da bi se očuvao biodiverzitet kontinenta.
Zaštita prirode treba da „uđe u političke programe šefova država, jer je sve više postala norma sa klimom“, rekla je Linda Krojger, koja vodi politiku biodiverziteta u The Nature Conservanci.
U Samburuu, dobrotvorne organizacije za očuvanje prirode kažu da rade šta mogu dok prirodni resursi presušuju. U jednom utočištu za slonove u Samburuu, osoblje kaže da je oko 30 od 40 teladi spašeno zbog dugotrajnog nedostatka kiše.
Pored rizika od gladovanja, suša je „forma stresa zbog kojeg se imunitet životinja smanjuje i to doprinosi infekcijama“, rekao je veterinar Isaiah Alolo, koji radi u utočištu za slonove Reteti. „U većini slučajeva otkrijete da će životinja uginuti“, što dovodi do mnogih životinja bez roditelja kojima je potrebno spasavanje.
„To donosi veliki pritisak“ za one koji rade na očuvanju vrsta, rekao je on.
Osoblje svetilišta Reteti donosi hranu i suplemente sa nekih 50 kilometara (30 milja) od travnjaka oko planine Kenije, rekla je negovateljica svetilišta Doroti Lovakutuk. Ti travnjaci su takođe u opasnosti od degradacije ako se suša nastavi.
„Bar osiguravamo da naši slonovi oporavljaju ono što ne dobiju u svom prirodnom staništu“, rekao je Lovakutuk.
