LIMA – Kongres Perua je u sredu smenio predsednika Pedra Kastilja sa funkcije i zamenio ga potpredsednikom, ubrzo nakon što je Kastiljo doneo odluku o raspuštanju zakonodavnog tela pre zakazanog glasanja za njegovo smenjivanje, preneo je Asošijeted pres.
Kancelarija nacionalnog ombudsmana, Ustavni sud i Vrhovni sud nazvali su Kastiljov potez da raspusti Kongres državnim udarom, iako se najmanje jedan ekspert nije složio.
Kongres Perua ima mogućnost da smeni predsednika, a predsednik ima mogućnost da raspusti Kongres, tako da „tehnički, to nije državni udar“, rekao je Eduardo Gamara, profesor političkih nauka i međunarodnih odnosa na Međunarodnom univerzitetu Floride.
„Zabuna je u 15.000 postojećih tumačenja o tome ko će prevladati, Kongres ili predsednik“, rekao je on. Onaj ko pobedi biće onaj sa više moći, rekao je on.
Poslanici su glasali sa 101 za i 6 uz 10 uzdržanih za smenu Kastilja sa funkcije iz razloga „trajne moralne nesposobnosti“.
Kastiljo je napustio predsedničku palatu automobilom koji ga je prevozio kroz istorijski centar Lime i kasnije ušao u policijsku stanicu, gde njegov status nije bio odmah jasan. Na fotografiji koju je nacionalna policija proširila na Tviteru, a koja je kasnije obrisana, Kastiljo je bio vidljiv kako sedi unutar stanice okružen policajcima.
Neposredno pre glasanja, Kastiljo je najavio da postavlja novu vanrednu vladu i pozvao na sledeći krug poslanika da razviju novi ustav za andsku naciju. On je tokom televizijskog obraćanja rekao da će u međuvremenu vladati dekretom i naredio je noćni policijski čas počevši od srede uveče.
Kastiljo je najavio i da će izvršiti promene u rukovodstvu pravosuđa, policije i ustavnog suda. Šef peruanske vojske je tada podneo ostavku, zajedno sa četiri ministra, uključujući one za spoljne poslove i ekonomiju.
Kastiljo je preduzeo akciju dok su njegovi protivnici u Kongresu krenuli ka trećem pokušaju da ga uklone sa funkcije.
Kancelarija ombudsmana, autonomna vladina institucija, saopštila je pre glasanja u Kongresu da bi Kastiljo trebalo da podnese ostavku i preda se pravosudnim organima. Nakon godina demokratije, Peru je usred ustavnog kolapsa „koji se ne može nazvati drugačije nego državnim udarom“, navodi se u saopštenju.
„Gospodin. Kastiljo mora da zapamti da nije samo izabran za predsednika republike, već i da je narod birao predstavnike za javnu službu“, navodi se u saopštenju. „Kastiljovi postupci ignorišu volju naroda i nevažeći su.
Glasanje u Kongresu tražilo je da potpredsednica Dina Boluarte preuzme predsedničku funkciju. Boluarte je preko Tvitera odbacio Kastiljeve postupke, rekavši da „to pogoršava političku i institucionalnu krizu koju će peruansko društvo morati da prevaziđe uz striktno poštovanje zakona“.
Boluarte, 60-godišnja pravnica, prva je žena koja je stigla na predsednički položaj u više od 200 godina nezavisnosti Perua. Dvojezična na španskom i kečua, bila je na istoj listi kada su birači izabrali Kastilja u julu 2021. Ona je takođe bila ministarka za razvoj i socijalno uključivanje.
Zajednički šefovi i nacionalna policija Perua u saopštenju su odbacili ustavnost Kastilovog raspuštanja Kongresa.
Međunarodna reakcija je ponekad bila nadmašena događajima.
United States Amb. Liza Kena je preko Tvitera pozvala Kastilja da poništi svoj dekret o raspuštanju Kongresa, rekavši da je američka vlada odbacila bilo kakve „vanustavne“ akcije predsednika da se meša u Kongres.
Nedugo kasnije, Kongres je izglasao uklanjanje Kastilja.
Sekretar za spoljne poslove Meksika Marselo Ebrard rekao je putem Tvitera da je, s obzirom na nedavne događaje u Peruu, Meksiko odlučio da odloži samit Pacifičke alijanse zakazan za 14. decembar u Limi. On je rekao da žali zbog nedavnih događaja i pozvao na poštovanje demokratije i ljudskih prava.
Čile i Španija su takođe zauzeli neutralan stav. Administracija čileanskog predsednika Gabrijela Borića žalila je na političku situaciju u Peruu i verovala da će kriza biti rešena demokratskim mehanizmima.
Španska vlada oštro je osudila kršenje ustavnog poretka i čestitala zemlji na demokratskom popravljanju.
Kastiljo je u neobičnom ponoćnom obraćanju na državnoj televiziji uoči glasanja rekao da nikada neće ukaljati „dobro ime mojih poštenih i uzornih roditelja, koji poput miliona Peruanaca rade svaki dan da bi pošteno izgradili budućnost za svoje porodice“.
Seljak koji je postao predsednik rekao je da plaća za greške napravljene zbog neiskustva. Ali on je rekao da određeni sektor Kongresa „ima jedinu tačku dnevnog reda koja me smenjuje sa funkcije jer nikada nisu prihvatili rezultate izbora koje ste vi, dragi moji Peruanci, utvrdili svojim glasovima.
Kastiljo je negirao optužbe za korupciju protiv njega, rekavši da su zasnovane na „izjavama iz druge ruke ljudi koji, pokušavajući da ublaže svoje kazne za navodne zločine zloupotrebom mog poverenja, pokušavaju da me uključe bez dokaza“.
Federalni tužioci istražuju šest slučajeva protiv Kastilja, većinom zbog navodne korupcije, pod teorijom da je koristio svoju moć da bi profitirao od javnih radova.
Borba za vlast u glavnom gradu Perua je nastavljena dok se Andi i hiljade njihovih malih farmi bore da prežive najgoru sušu u poslednjih pola veka. Bez kiše farmeri ne mogu da sade krompir, a umiruća trava više ne može da izdržava stada ovaca, alpaka, vikunja i lama. Još gore, ptičiji grip je ubio najmanje 18.000 morskih ptica i zarazio najmanje jednog proizvođača živine, ugrozivši piletinu i ćurku koja se uzgaja za tradicionalna praznična jela.
Vlada je takođe potvrdila da je u protekloj nedelji zemlja pretrpela peti talas zaraze COVID-19. Od početka pandemije zaraženo je 4,3 miliona Peruanaca, a umrlo ih je 217.000.
Prvi predsednik koji dolazi iz siromašne poljoprivredne zajednice u istoriji nacije, Kastiljo je stigao u predsedničku palatu prošle godine bez ikakvog političkog iskustva. Promenio je svoj kabinet pet puta tokom godinu i po dana na funkciji, prolazeći kroz 60 različitih službenika kabineta, ostavljajući razne vladine agencije paralizovane.
Iako je Kastiljo prvi predsednik koji je pod istragom dok je još na funkciji, istrage nisu iznenađenje u zemlji u kojoj je skoro svaki bivši predsednik u poslednjih 40 godina optužen za korupciju povezanu sa multinacionalnim korporacijama, kao što je brazilska građevinska firma Odebreht.
Od 2016. Peru je ukorenjen u političkim krizama, a kongresi i predsednici pokušavaju da eliminišu jedni druge. Predsednik Martin Viskara (2018-2020) raspustio je Kongres 2019. godine i naredio nove izbore. To novo zakonodavno telo uklonilo je Vizcarru sledeće godine. Zatim je došao predsednik Manuel Merino, koji je trajao manje od nedelju dana pre nego što su u obračunu ubijena dva demonstranta i povređeno još 200. Njegov naslednik, Fransisko Sagasti, trajao je devet meseci pre nego što je Kastiljo preuzeo vlast.
Predsednik Perua smenjen nakon što je pokušao da raspusti Kongres
