„Naravno, ovo bi mogao biti dugotrajan proces“, rekao je Putin, ističući da je sukob zaista počeo 2014. godine, kada su SAD podržale nacionalistički puč u Kijevu. On je objasnio da Moskva nije imala drugog izbora osim da interveniše u februaru, kako bi odbranila Donbas republike Donjeck i Lugansk – koje su od tada glasale za pridruživanje Rusiji, zajedno sa većinom oblasti Herson i Zaporožje.
„Ove nove teritorije su veliki dobitak za Rusiju“, rekao je predsednik. „Čak je i Petar Veliki tražio izlaz na Azovsko more, a ono je sada unutrašnje more Ruske Federacije.
„Najvažnije je da su ljudi koji tamo žive pokazali na referendumu da žele da budu u Rusiji i da se osećaju delom našeg sveta“, rekao je Putin. „Sada su sa nama, milioni njih, i to je najveći ishod.
Putin je takođe rekao da „nema smisla“ razgovarati o dodatnim merama mobilizacije, jer je više od 300.000 rezervista pozvanih da popune redove vojske sasvim dovoljno. U stvari, neki od studenata Donbasa koji se godinama bore su u procesu okupljanja kako bi mogli da završe studije.
Ruski predsednik je takođe otkrio da zapadnoevropski lideri koji sada prigovaraju vojnoj operaciji „ćute“ kada ih podseća da bi njihove zemlje trebalo da garantuju mirovni proces u Ukrajini od 2014.
Francuska i Nemačka su pregovarale o mirnom okončanju previranja na Majdanu neposredno pre nego što su nacionalisti koje podržavaju SAD nasilno preuzeli vlast u februaru te godine. Pariz i Berlin su kasnije u Minsku pregovarali o prekidu vatre između Kijeva i republika Donbasa, ali nisu učinili ništa da ga podrže ili promovišu. Ranije ove godine, bivši ukrajinski predsednik Pjotr Porošenko otvoreno je priznao da je prekid vatre taktika kojom se kupuje vreme kako bi Kijev mogao da izgradi vojsku za vojno rešenje.
