Dodaci su doveli kineska zaliha na kraju novembra na 1.980 tona, u vrednosti od oko 112 milijardi dolara.
Kina ima šestu po veličini zvaničnu nacionalnu rezervu zlata na svetu, posle Rusije, Nemačke i Sjedinjenih Država, koja je najveća sa 8.133,5 tona.
Kina ponekad godinama nije prijavljivala nikakve promene u svojim zalihama zlata pre nego što je otkrila dodatke za stotine tona kupljenih tokom dužeg vremenskog perioda. U drugim vremenima, prijavio je stabilna mesečna povećanja.
Svetski savet za zlato (VGC) saopštio je prošlog meseca da su centralne banke globalno kupile 399 tona zlata u trećem kvartalu 2022. godine, daleko najviše ikada u jednom tromesečnom periodu.
U njemu se navodi da su veliki deo tog zlata kupile centralne banke koje nisu javno prijavile kupovinu, što je podstaklo spekulacije da zemlje poput Kine ili Rusije možda prave zalihe.
Veća tražnja centralnih banaka trebalo bi da pomogne u podršci potražnji i cenama zlata, trenutno oko 1.775 dolara po unci.
Cena zlata je pala poslednjih meseci pošto su rastuće kamatne stope i prinosi na obveznice učinili da metal, koji ne nudi prinos, postane manje privlačan finansijskim investitorima u Evropi i Sjedinjenim Državama.
Prijavljeno povećanje kineskih zlatnih rezervi deo je podataka koje je objavila Narodna banka Kine koji pokazuju da su njene devizne rezerve porasle više nego što se očekivalo u novembru.
