Očekuje se da će se avio-kompanije vratiti na profit sledeće godine po prvi put od 2019. uprkos usporavanju globalnog rasta dok se oporavljaju od krize izazvane COVID-om, saopštila je u utorak industrijska grupa.
Nakon smanjenja gubitaka ove godine, predviđa se da će avio-kompanije ostvariti neto profit od 4,7 milijardi dolara u 2023, prema Međunarodnoj asocijaciji vazdušnog saobraćaja (IATA).
Ovo je još daleko od profita od 26,4 milijarde dolara koji je industrija prijavila 2019. godine, pre nego što je COVID podstakao zemlje da uvedu ograničenja putovanja koja su od tada ublažena u većini zemalja.
„Otpornost je bila obeležje avio-kompanija u krizi COVID-19“, rekao je generalni direktor IATA Vili Volš u saopštenju.
„Dok gledamo u 2023., finansijski oporavak će se oblikovati sa prvim profitom industrije od 2019. To je veliko dostignuće s obzirom na razmere finansijske i ekonomske štete izazvane vladinim ograničenjima u vezi sa pandemijom“, rekao je on.
Vlade brojnih zemalja morale su da spasu avio-kompanije jer su putovanja obustavljena da bi se usporilo širenje virusa, a industrija je pretrpela gubitak od 137,7 milijardi dolara 2020. na vrhuncu ograničenja.
Očekuje se da će aviokompanije ostvariti prihod od 779 milijardi dolara u 2023. godini, što znači da profit od 4,7 milijardi dolara predstavlja neto profitnu maržu od samo 0,6 odsto.
Volš je rekao da su mnoge avio-kompanije „dovoljno profitabilne“ da privuku kapital jer industrija nastoji da dekarbonizira svoje poslovanje.
Ali mnogi drugi se bore zbog „tegoće regulative, visokih troškova, nedoslednih vladinih politika, neefikasne infrastrukture i lanca vrednosti u kojem nagrade od povezivanja sveta nisu ravnopravno raspoređene“, rekao je on.
Putnički saobraćaj je bio nešto niži od prognoziranog u 2022. zbog usporavanja ekonomije i kineskih ograničenja na nultu COVID-19.
Međutim, IATA očekuje da će se putnički saobraćaj vratiti na 85,5 odsto nivoa pre krize 2023. godine.
A to očekivano poboljšanje dolazi kako se rast globalnog BDP-a usporava, prema prognozi IATA, na 1,3 odsto sa 2,9 odsto u 2022. godini.
„Uprkos ekonomskim neizvesnostima, postoji mnogo razloga da budemo optimisti u pogledu 2023. godine“, rekao je Volš.
Avio-kompanije ne bi trebalo da budu toliko pogođene rastućim cenama goriva za avione kao što su bile 2022. godine, dok bi nastavile da imaju koristi od smanjene potražnje za putovanjima.
Nedavna anketa IATA pokazala je da više od dve trećine putnika anketiranih na 11 globalnih tržišta putuje isto toliko ili više nego pre pandemije.
I dok je 85 odsto izjavilo da je zabrinuto zbog ekonomske situacije, 57 odsto je reklo da nema nameru da obuzda svoje navike putovanja.
Ali Volš je takođe upozorio da sa tako tankim marginama, „čak i beznačajna promena u bilo kojoj od ovih varijabli ima potencijal da pomeri ravnotežu u negativnu teritoriju“.
IATA vidi da avio-kompanije ostvaruju profit zahvaljujući tome što prihodi rastu brže od troškova sledeće godine.
Iako rastuće kamatne stope mogu smanjiti potražnju za putovanjima, IATA smatra da je to vjerovatno dovelo do nižih cijena nafte, čime se smanjuju troškovi za aviokompanije.
Na regionalnom nivou, očekuje se da će avio-kompanije u Severnoj Americi ove godine ostvariti profit od 9,9 milijardi dolara, zahvaljujući prevoznicima koji imaju koristi od manjeg i kraćeg ograničenja putovanja u regionu. Za 2023. godinu se očekuje da će profit porasti na 11,4 milijarde dolara.
Predviđa se da će evropski prevoznici imati gubitak od 3,1 milijardu dolara jer su neke avio-kompanije morale da prekinu operacije zbog ruskog rata u Ukrajini, dok su se druge suočile sa ograničenjima nametnutim aerodromima. IATA predviđa da će evropske aviokompanije ostvariti profit od 621 milion dolara u 2023.
Očekuje se da će azijsko-pacifičke avio-kompanije ove godine pretrpjeti gubitak od 10 milijardi dolara, prvenstveno zbog kineske politike nulte COVID-19. Očekuje se da će 2023. suziti to na 6,6 milijardi dolara.
Međutim, IATA je napomenula da očekuje da će „snažna zadržana potražnja podstaći brzi oporavak nakon bilo kakvog“ opuštanja ograničenja putovanja u COVID-u od strane Kine.
Volš je rekao da avio-industrija ostaje posvećena dostizanju neto nulte emisije ugljenika do 2050. godine, ali imajući u vidu male profitne marže, zamolio se za pomoć vlade.
„Biće nam potrebna sva sredstva koja možemo da prikupimo, uključujući vladine podsticaje, da finansiramo ovu ogromnu energetsku tranziciju“, rekao je Volš.
„Više poreza i veće naknade bili bi kontraproduktivni“, dodao je on.
