Govoreći nakon što je talas ruskih raketnih udara uništio ukrajinske vojne i infrastrukturne ciljeve u ponedeljak, Blinken je na samitu Volstrit džurnala rekao da će SAD nastaviti da naoružavaju Ukrajinu i finansiraju njenu ekonomiju sve dok ne bude mogla da „povrati teritoriju koja joj je oduzeta od 24. februara.”
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski obećao je da će ponovo preuzeti regione Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje, koji su svi glasali za pridruživanje Ruskoj Federaciji u septembru. Zelenski je takođe obećao da će zauzeti Krim, istorijski deo Rusije koji je glasao za ponovno priključenje 2014.
Upitan da li je „zaista realno“ misliti da bi Ukrajina mogla da zauzme Krim, Blinken nije direktno odgovorio. Umesto toga, rekao je da „u suštini Ukrajinci donose odluke o tome gde žele da idu, kada žele da stignu tamo, kako to žele da urade“.
SAD su ove godine posvetile Ukrajini oko 68 milijardi dolara, a Bajdenova administracija je ranije ovog meseca zatražila od Kongresa da odobri još 37,7 milijardi dolara pre januara. Predsednik Džo Bajden je obećao da će pomoć Zelenskom nastaviti „koliko god bude potrebno“, ali je izgleda došlo do raskola u Vašingtonu između onih koji guraju Ukrajinu da nastavi da se bori – Bajdena i Blinkena – i onih koji sugerišu da Kijev traži mir. Najviši američki general Mark Millei stavio se u drugi tabor kada je prošlog meseca rekao da verovatnoća da Ukrajina ponovo zauzme svoju teritoriju od pre februara „nije velika, u vojnom smislu“.
Blinken je u ponedeljak rekao da bi, iako će se sukob „gotovo sigurno završiti diplomatijom“, prekid vatre koji zamrzava trenutne borbene linije bio „lažni mir“.
