Od februara poljoprivrednici će moći da registruju gazdinstvo ili se prijave za subvencije onlajn, na platformi E-agrar. Cilj je da svih 450 000 registrovanih gazdinstava pređe na digitalno vođenje posla, ali u početku to neće biti obavezno. Koliko su poljoprivrednici spremni za elektronsko poslovanje?
Umesto na šalterima, registracija gazdinstva i promene na imanju završavaće se klikom na aplikaciji. Na njoj će poljoprivrednici proveravati i da li su podneli ispravan zahtev za subvencije i u roku, dobijati obaveštenja o klimi, kvalitetu zemljišta i uslovima proizvodnje, piše RTS.
„Proces će teći, ne očekujemo da on brzo sad bude završen, trajaće sigurno tokom cele naredne. Svakako da je cilj da i bilo bi dobro da to bude obavezno i da imamo jednu jedinstvenu bazu iz koje kasnije možemo da crpimo podatke“, kaže Dušanka Golubović, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede.
Koliko su poljoprivrednici zaista digitalno pismeni, proverili smo na platformi koju koristi njih više od 22.000. Za 24 sata stiglo nam je 2.500 odgovora.
NJih 80 odsto smatra da je E-agrar pozitivna promena, nešto manje veruje da će ubrzati konkurisanje za subvencije, a da bi moglo da zakomplikuje taj posao, posebno starijima, misli više od 40 odsto anketiranih.
Većina poljoprivrednika smatra da je tek trećina među njima digitalno pismena, a najviše njih rešenje vidi u obukama i ostavljanju mogućnosti i onlajn i fizičkog prijavljivanja.
„Većina vidi ovo kao pozitivnu stvar,ali ne treba svakako zanemarivati one osnovne stvari to je da neki poljoprivrednici čak nemaju znanja,a ni logistiku da konkurišu u tom onlajn okruženju, počevši od interneta, lošeg signala“, kaže Miloš Stojanović, poljoprivrednik, agronom i autor potkasta o poljoprivredi.
„To može da učini 40 do 50 procenata članova, pošto ima i dosta starijih pčelara a ostali, naravno, moći će i oni uz pomoć članova porodice, sinova, ćerki, unuka“, kaže Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.
Prijava za subvencije preko E-agrara biće četiri puta brža i 80 odsto jeftinija, kažu u NALED-u.
Predlažu i dopunu da se za zakupce državnih oranica uvede obavezna Elektronska knjiga polja, u koju će upisivati šta seju i koliki su prinosi, što su važni podaci za upravljanje opštinskim zemljištem i za bolje iskorišćavanje potencijala.
