Prema najnovijem izveštaju koji je objavila Međunarodna organizacija rada (ILO), mesečne zarade su realno smanjene za 0,9 odsto u prvoj polovini tekuće godine, što je prvi negativni rast plata od 2008. godine.
U izveštaju pod naslovom „Uticaj inflacije i Covid-19 na plate i kupovnu moć“ se navodi da kriza smanjuje kupovnu moć srednje klase i posebno pogađa domaćinstva sa niskim primanjima.
Procenjuje se da su realne plate u naprednim ekonomijama G20 u prvoj polovini 2022. godine smanjene za 2,2%, dok su one u zemljama G20 u razvoju porasle za 0,8%, što je 2,6% manje nego u periodu pre Covida 2019.
Tokom proteklih nekoliko godina, uska grla u lancu snabdevanja povezana sa pandemijom, zajedno sa geopolitičkom neizvesnošću, značajno su povećali troškove hrane i energije, dovodeći inflaciju u mnogim zemljama na najviši nivo u poslednje četiri decenije.
Po regionima, istočna Evropa i Severna Amerika zabeležile su najoštriji pad kupovne moći, sa realnim zaradama od 3,3%, odnosno 3,2%. U EU su realne plate pale za 2,4%, dok su u Latinskoj Americi i na Karibima pale za 1,7%. Afrika je zabeležila pad od 0,5%.
Trend je usporio azijsko-pacifički region, koji je zabeležio rast zarada od 1,3%, dok su plate u Centralnoj Aziji porasle za 2,5%, a plate u arapskim državama bile su veće za 1,2%.
„Višestruke globalne krize sa kojima se suočavamo dovele su do pada realnih plata. Doveo je desetine miliona radnika u tešku situaciju jer se suočavaju sa sve većom neizvjesnošću“, rekao je generalni direktor ILO Gilbert Houngbo. „Nejednakost u prihodima i siromaštvo će porasti ako se ne održi kupovna moć najslabije plaćenih.
Houngbo je upozorio da bi prijeko potreban oporavak nakon pandemije mogao biti doveden u opasnost, što bi podstaklo dalje društvene nemire širom svijeta.