Muzički rukopis koji je rukom napisao Ludvig van Betoven vraća se naslednicima najbogatije porodice u Čehoslovačkoj pre Drugog svetskog rata, čiji su članovi morali da pobegnu iz zemlje da bi izbegli Holokaust.
Moravski muzej u češkom gradu Brnu imao je originalni rukopis za četvrti stav Betovenovog gudačkog kvarteta n B-dur, op. 130 u svojoj kolekciji više od 80 godina. Muzej je ove nedelje prvi put izložio partituru u iščekivanju da će je predati svojim pravim vlasnicima.
„To je jedan od najdragocenijih predmeta u našim kolekcijama“, rekla je kustos muzeja Simona Šindelažova.
Muzej je saopštio da je zakon o restituciji imovine koju su ukrali nemački nacisti omogućio povratak. Nepoznati su detalji o tome kako je porodica, čije bogatstvo uglavnom potiče od rudarske industrije i bankarstva u centralnoj Evropi, posle Prvog svetskog rata nabavila komad od jednog od kasnih kvarteta nemačkog kompozitora.
„Žao nam je što smo ga izgubili, ali on s pravom pripada porodici Petschek“, rekla je Šindelarova.
Betoven je komponovao gudački kvartet sa šest stavova u B-duru 1825-1826, kao deo svog rada na seriji kvarteta po nalogu ruskog kneza Nikolaja Galicina. Premijerno je izvedena u martu 1826. u koncertnoj dvorani Musikverein u Beču, Austrija.
Muzeji, arhivi i biblioteke u Češkoj, Francuskoj, Nemačkoj, Poljskoj i Sjedinjenim Državama trenutno u svom posedu imaju skoro 300 stranica celokupnog autograma.
Poznato je da je Betoven, koji je umro 1827. godine, dao četvrti stav svom sekretaru Karlu Holcu, a još najmanje dva privatna vlasnika u Beču su ga nabavila pre Petscheka.
Porodica je pokušala, ali nije uspela da pošalje rukopis u inostranstvo poštom u martu 1939. tokom nacističke okupacije Čehoslovačke, što je privuklo pažnju Gestapoa.
Prema Šindelaržovoj, Nemci su od tadašnjeg stručnjaka Moravskog muzeja tražili da proveri da li je Betoven napisao dokument, a „on je to negirao u nastojanju da ga spase“ od okupatora.
Laž ga je mogla skupo koštati, ali je uspela; muzeju je bilo dozvoljeno da zadrži taj komad. Međutim, nacisti su zaplenili većinu imovine i imovine porodice Peček, koju je čehoslovački komunistički režim nacionalizovao nakon rata.
Iz svog novog doma u Sjedinjenim Državama, Franc Peček, koji je vodio porodične rudarske poslove u Čehoslovačkoj, pokušao je da vrati deo, ali nije uspeo zbog posleratne podele u Evropi i stvaranja Gvozdene zavese.
Moravski muzej je 3. avgusta potpisao ugovor o prenosu vlasništva nad rukopisom na njegove naslednike. Međutim, druge porodice koje polažu pravo na imovinu i vredne stvari izgubljene tokom Drugog svetskog rata još uvek čekaju na rešavanje svojih slučajeva.
En Veber, kopredsedavajući Komisije za opljačkanu umetnost u Evropi sa sedištem u Londonu, rekla je da, uprkos tome što se 47 zemalja složilo 2009. da pokušaju da reše nepravde iz ere holokausta, „povraćaj umetničkih dela koja su opljačkana često izgleda tako daleka perspektiva kao i uvek.”
„Oko 90 odsto svih umetničkih dela koja su danas tražene od strane porodica nije ni pronađeno ni vraćeno“, rekao je Veber na konferenciji održanoj prošlog meseca u Pragu na kojoj je razmatran napredak postignut od usvajanja neobavezujuće Terezinske deklaracije.
Deklaracija je pozvala vlade da ulože sve napore da vrate bivšu jevrejsku komunalnu i versku imovinu koju su konfiskovali nacisti, fašisti i njihovi saradnici, i preporučila zemljama da sprovode programe za rešavanje pitanja privatnih zgrada i zemljišta.
