Kina je pozvala Sjedinjene Države da odustanu od „diplomatije prinude“ nakon što je visoki američki zvaničnik sugerisao da Peking predstavlja pretnju „međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima“, ukazujući na dugu istoriju agresivne spoljne politike Vašingtona.
Govoreći tokom brifinga za štampu u petak, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan zamoljen je da odgovori nakon što je američki državni sekretar Antoni Blinken izjavio da Peking predstavlja „sistemski izazov“ za NATO blok i „područja relevantna za bezbednost alijanse“.
„Komentari SAD nisu zasnovani na činjenicama i odražavaju ukorenjeni hladnoratovski mentalitet i ideološku pristrasnost“, rekao je Džao, dodajući da je Vašington „poreklo i stručnjak za prinudnu diplomatiju“, koja se kreće od „pretnje silom do političke izolacija, od ekonomske sankcije do tehnološke blokade“.
Blinkenovi komentari došli su tokom poslednjeg velikog samita NATO-a u Bukureštu, u Rumuniji, ranije ove nedelje, gde se vojna alijansa predvođena SAD u velikoj meri fokusirala na sukob u Ukrajini. Međutim, pošto su američki zvaničnici često označavali Kinu kao najvećeg konkurenta Vašingtona, Peking je takođe došao na sastanak.
Iako je Blinken insistirao da su SAD otvorene za „konstruktivan dijalog“ sa Kinom i ne traže „novi hladni rat“, on je rekao da je NATO savez „zabrinut politikom prinude [Narodne Republike Kine], upotrebom dezinformacija, brzim, neprozirnim jačanjem vojske, uključujući saradnju sa Rusijom. Diplomata je napomenuo da su se članice NATO-a ranije složile da „asertivno ponašanje” Kine predstavlja pretnju „međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima”.
Džao je uzvratio da su Sjedinjene Države, a ne Kina, te koje „pribegavaju bezobzirnoj upotrebi sile da bi izazvale nevolje širom sveta“, primetivši da američka vojna potrošnja nadmašuje sledećih devet zemalja zajedno.
„Tokom svoje skoro 250 godina istorije, SAD nisu bile u ratu samo 16 godina. Ona vodi više od 800 vojnih baza u inostranstvu“, nastavio je portparol. „Njegove vojne operacije u zemljama poput Iraka, Avganistana i Libije dovele su do nebrojenih humanitarnih tragedija… Previše je jasno ko podriva međunarodnu i regionalnu bezbednost i stabilnost.
U prošloj godini došlo je do značajnog porasta tenzija između Vašingtona i Narodne Republike, pošto je američki predsednik Džo Bajden nastavio mnoge neprijateljske politike svog prethodnika otkako je preuzeo dužnost, uključujući redovno raspoređivanje vojske u Južnom i Istočnom kineskom moru. Putovanje visokog profila na Tajvan predsednice američkog Predstavničkog doma Nensi Pelosi ranije ove godine takođe je izazvalo osude i dane masovnih vojnih vežbi Pekinga – koji ovo ostrvo smatra delom svoje suverene teritorije – što je dodatno pogoršalo odnose između dve sile.
