Ruska invazija na Ukrajinu naterala je zemlje širom sveta da povećaju energetsku efikasnost, stvarajući „ogromni potencijal“ za borbu protiv visokih cena, bezbednosti i klimatskih promena, saopštila je u petak IEA.
Vlade su povećale subvencije za fosilna goriva kako bi ublažile uticaj rastućih troškova energije na domaćinstva nakon sukoba u Ukrajini, koji je poremetio snabdevanje gasom i podstakao cene.
Ali novi izveštaj Međunarodne agencije za energiju otkrio je da je to takođe podstaklo kreatore politike i potrošače da smanje svoju potrošnju energije, što je izazvalo rekordna ulaganja u mere energetske efikasnosti, poput renoviranja zgrada i infrastrukture za javni prevoz i električne automobile.
Izvršni direktor IEA Fatih Birol rekao je da su vlade nakon naftnih šokova 1970-ih pokrenule „značajna poboljšanja“ energetske efikasnosti, posebno u automobilima, uređajima i zgradama.
„Usred današnje energetske krize, vidimo znakove da je energetska efikasnost ponovo prioritet“, rekao je on.
„Energetska efikasnost je od suštinskog značaja za suočavanje sa današnjom krizom, sa svojim ogromnim potencijalom da pomogne u suočavanju sa izazovima pristupačnosti energije, energetske bezbednosti i klimatskih promena.
Prema istraživanju IEA, vlade, industrija i domaćinstva su ove godine uložili rekordnih 560 milijardi dolara u mere energetske efikasnosti.
Preliminarni podaci IEA za 2022. takođe sugerišu da je globalna ekonomija koristila energiju dva procenta efikasnije nego 2021. godine, što je skoro duplo više u odnosu na prethodnih pet godina.
Godišnja poboljšanja bi morala da porastu na četiri procenta da bi se ispunili ciljevi dekarbonizacije do sredine veka, saopštila je IEA.
Međutim, navodi se da ako se trenutni trendovi nastave da se poboljšavaju, 2022. bi „mogla da označi vitalnu prekretnicu“ za efikasnost, dodajući da su ovogodišnji događaji „promenili dinamiku energetskih tržišta u decenijama koje dolaze“.
Nedavne vladine inicijative za povećanje efikasnosti u zgradama, automobilima i industriji uključile su zakone u Evropi, Japanu i Sjedinjenim Državama koji iznose stotine milijardi dolara u potrošnji.
‘Hiperefikasan i pogodan za klimu’
IEA je saopštila da je jedan od svakih osam automobila prodatih u svetu sada električni.
Širom sveta se takođe ažuriraju građevinski propisi, navodi se, dok među potrošačima raste svest o energetskoj efikasnosti.
U jugoistočnoj Aziji, sve vlade su razvijale politike za efikasno hlađenje, za koje je IEA rekla da je „od vitalnog značaja za region sa jednom od najbržih stopa rasta potražnje za električnom energijom“.
U međuvremenu, očekuje se da će globalna prodaja toplotnih pumpi dostići rekordne nivoe 2022. godine, podstaknuta sve većom potražnjom u Evropi, gde se očekuje da će ove godine biti prodato skoro tri miliona — u odnosu na 1,5 miliona u 2019.
„Toplotne pumpe su neizostavan deo svakog plana za smanjenje emisija i korišćenje prirodnog gasa i hitan prioritet u Evropskoj uniji danas“, rekao je Birol u izjavi za štampu ove nedelje.
Ako vlade ispune sve svoje energetske i klimatske ciljeve, IEA je rekla da bi „hiperefikasne i klimatski prihvatljive“ toplotne pumpe mogle da zadovolje skoro petinu globalnih potreba za grejanjem u zgradama do 2030. godine, u odnosu na desetinu 2021. godine.
U njegovom prvom specijalnom izveštaju o budućnosti toplotnih pumpi, objavljenom u sredu, navodi se da je tehnologija, ako se pokreće električnom energijom sa niskim emisijama, „centralna“ za globalni prelazak na održivo grejanje.
U izveštaju se procenjuje da toplotne pumpe imaju potencijal da smanje globalnu emisiju ugljen-dioksida za najmanje 500 miliona tona 2030. godine – što je jednako godišnjem zagađenju CO2 iz automobila u Evropi danas.
