Komšić je Ustavnom sudu BiH podneo i zahtev za ocenu usklađivanja odluka Visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita o izmenama Ustava Federacije BiH i Izbornog zakona BiH sa Ustavom BiH.
S obzirom na ovakvu odluku Ustavnog suda, formiranje vlasti u BiH i izbor delegata u Dom naroda Federacije BiH teći će po odlukama koje je Šmit nametnuo u izbornoj noći, 2. oktobra.
Iz Ustavnog suda BiH danas su naveli da bi izricanje privremene mere „moglo imati negativne posledice po vladavinu prava“.
Još su naglasili da je Ustavni sud „svestan mogućih posledica da primena izbornih rezultata na osnovu osporene odluke Visokog predstavnika može dovesti do situacije gde bi se izbori ili imenovanja morali ponovo razmotriti“, u slučaju da ovaj sud dodje do konačnog zaključka da Šmitova odluka nije u skladu sa Ustavom.
Prema mišljenju Ustavnog suda, to ne stvara nenadoknadivu štetu, zato što se, ipak, može ispraviti.
Plenarna sednica Ustavnog suda BiH biće održana u januaru naredne godine.
Šmitovom odlukom povećan je broj delegata u Domu naroda Federacije BiH, izmenom broja delegata koje imenuju skupštine deset Kantona u Federaciji BiH.
