EU je u ćorsokaku po ovom pitanju od prošle nedelje pošto Poljska, Estonija i Litvanija insistiraju da je predložena granica od 65-70 dolara „previše velikodušna” za Moskvu i da bi umesto toga trebalo da bude postavljena na 30 dolara. U međuvremenu, velike zemlje transporta, uključujući Grčku, Maltu i Kipar, nagnale su se da se plafon postavi na oko 70 dolara po barelu.
Izvori nisu razjasnili da li se sve nacije u dve grupe slažu sa gornjom cenom od 60 dolara, ali većina njih se ne protivi ako je taj nivo povezan sa ispunjenjem drugih zahteva. Jedna od neimenovanih osoba u Blumbergovom izveštaju rekla je da će se nova cifra uklopiti u opseg G7. Kako se navodi, razgovori su u toku.
Mera, koju su prvi predložile SAD, ima za cilj da omogući protok ruske sirove nafte na svetska tržišta kako bi se izbegli skokovi cena, uz ograničavanje prihoda Moskve od nafte. Cifra od 60 dolara je navodno nešto veća od one na kojoj se trenutno trguje vodećom ruskom naftom Urals.
Da bi bila odobrena, gornju granicu cene nafte moraju podržati sve zemlje članice EU i grupa G7.
EU je pod pritiskom da tu meru uvede pre 5. decembra, kada bi trebalo da stupe na snagu šire sankcije bloka ruskoj nafti. Nove kaznene mere zabraniće zapadnim kompanijama da pružaju osiguranje, posredništvo ili finansijsku pomoć brodovima koji prevoze rusku naftu, osim ako se teret ne kupi ispod dogovorene cene. Slična ograničenja, uključujući ograničenje cena za druge naftne derivate, treba da budu u februaru.
Moskva je zapretila da će zabraniti snabdevanje naftom zemljama koje učestvuju u šemi ograničenja cena.
