UN glasa za pritisak na zemlje da spreče teroristima da dobiju nuklearno oružje

UN glasa za pritisak na zemlje da spreče teroristima da dobiju nuklearno oružje

UJEDINjENE NACIJE – Savet bezbednosti UN jednoglasno je u sredu glasao da nastavi da vrši pritisak na sve zemlje da sprovedu rezoluciju koja ima za cilj da zadrži nuklearno, hemijsko i biološko oružje iz ruku terorista, trgovaca na crnom tržištu i drugih, prenosi Asošijeted pres.

Rezolucijom Saveta usvojenom 15-0 glasova za 10 godina produžava se mandat odbora za praćenje sprovođenja rezolucije iz 2004. godine o pretnji „nedržavnih aktera“ pribavljanja ili trgovine oružjem za masovno uništenje do 30. novembra 2032. godine. takođe nastavlja podršku grupi eksperata komiteta.

Rezolucija poziva komitet i 193 zemlje članice Ujedinjenih nacija da uzmu u obzir upotrebu brzog napretka nauke i tehnologije od strane nevladinih grupa i pojedinaca za širenje upotrebe ovog zabranjenog oružja.

Savet kaže u rezoluciji da je „ozbiljno zabrinut” zbog pretnje od terorizma i rizika da nedržavni akteri mogu da nabave, razviju, prodaju ili koriste” nuklearno, hemijsko ili biološko oružje, uključujući oslanjanje na napredak nauke i tehnologije.

Rezolucija iz aprila 2004. usvojena je nakon terorističkog napada na Sjedinjene Države 11. septembra 2001. kako bi se zatvorilo ono što je tadašnji predsjednik SAD Džordž V. Buš nazvao rupom koja bi terorističkim grupama mogla omogućiti da dobiju oružje za masovno uništenje.

Međunarodni ugovori su imali za cilj širenje oružja od strane vlada, ali u to vreme nije bilo zakona koji bi sprečili „nedržavne aktere“ kao što su teroristi, korumpirani naučnici, akteri na crnom tržištu i drugi da dobiju oružje za masovno uništenje.

Rezolucija zahteva od svih država članica Ujedinjenih nacija da usvoje zakone kako bi sprečili „nedržavne aktere“ da proizvode, nabavljaju ili trguju nuklearnim, biološkim ili hemijskim oružjem, materijalima za njihovu izradu i projektilima i drugim sistemima za njihovu isporuku.

Takođe zahteva od svih zemalja da preduzmu mere da uzmu u obzir i obezbede svo zabranjeno oružje, projektile i materijal za oružje, i da razviju graničnu kontrolu i pojačaju napore „za otkrivanje, odvraćanje, sprečavanje i borbu protiv… nezakonite trgovine i posredovanja u takvim stavke.”

Zamenik američkog ambasadora Robert Vud rekao je Savetu bezbednosti nakon glasanja u sredu da komitet koji nadgleda i pomaže zemljama da sprovedu rezoluciju „ostaje ključno oruđe“ za rešavanje „egzistencijalne pretnje nedržavnih aktera koji potencijalno nabavljaju i koriste oružje za masovno uništenje“.

On je rekao da SAD pozdravljaju glasanje Saveta u korist „efikasnijeg, transparentnijeg i odgovornijeg“ komiteta koji će nastaviti da podržava članice UN u njihovim naporima da se bore protiv širenja oružja za masovno uništenje.

Rezolucija poziva komitet da sprovede sveobuhvatne preglede implementacije, uključujući održavanje otvorenih sednica za pet godina i pre nego što bude potrebno da se obnovi za 10 godina. I poziva zemlje koje nisu podnele izveštaj o koracima koje su preduzele ili nameravaju da preduzmu da sprovedu rezoluciju da podnesu izveštaj „bez odlaganja“.

Savet je pozvao na intenziviranje napora komiteta da promoviše punu implementaciju rezolucije iz 2004. godine, rekavši da je potrebno više pažnje, uključujući mere sprovođenja i finansiranja, obezbeđenje materijala i nacionalne kontrole izvoza i pretovara.

Ambasador Meksika Huan Ramon De La Fuente Ramirez, koji predsedava komitetom i sponzoriše rezoluciju, rekao je da pregovori nisu bili laki, zbog čega „veoma pozdravljamo“ jednoglasno produženje mandata komiteta,

Ne samo da će podržati napore zemalja da spreče nedržavne aktere da dobiju pristup oružju za masovno uništenje, već će „omogućiti i dalje jačanje pomoći koja je državama potrebna da bi ispunile svoje obaveze“, rekao je on.

Ruski ambasador Vasilij Nebenzia rekao je da je rezolucija iz 2004. „u potpunosti aktuelna i danas“, i pozdravio je jednoglasnost saveta o produženju rada komiteta, nazivajući to rezultatom „velikih napora, konstruktivnog stava i fleksibilnosti svih članova saveta. ”

Usvajanjem „nove suštinske rezolucije“, rekao je on, Savet bezbednosti bi trebalo da bude u stanju da efikasnije nadgleda sprovođenje i koordiniše i pruža tehničku pomoć državama koje to zatraže. Ali kasnije je nekoliko novinara rekao da se Rusija protivila tome da grupa eksperata bude „mnogo nametljivija“, rekavši da je to „suprotno njihovom mandatu“.