Studija, objavljena na internetu u iScience, otkrila je da su mužjaci pacova koji su primali lek ifosfamid tokom adolescencije imali potomstvo i unuke sa povećanom incidencom bolesti. Dok su druga istraživanja pokazala da tretmani raka mogu povećati šanse pacijenata da razviju bolest kasnije u životu, ovo je jedna od prvih poznatih studija koja pokazuje da se osetljivost može preneti na treću generaciju neizloženih potomaka.
„Nalazi sugerišu da ako pacijent prima hemoterapiju, a kasnije ima decu, da njihovi unuci, pa čak i praunuci, mogu imati povećanu podložnost bolesti zbog izloženosti hemoterapiji svojih predaka“, rekao je Majkl Skiner, biolog VSU i odgovarajući autor na studiji.
Skiner je naglasio da otkrića ne bi trebalo da odvrate pacijente od raka od hemoterapije, jer to može biti veoma efikasan tretman. Lekovi za hemoterapiju ubijaju ćelije raka i sprečavaju ih da se razmnožavaju, ali imaju mnogo neželjenih efekata jer utiču na celo telo, uključujući reproduktivni sistem.
Imajući u vidu implikacije ove studije, istraživači preporučuju da pacijenti sa rakom koji kasnije planiraju da imaju decu preduzmu mere predostrožnosti, kao što je korišćenje krioprezervacije za zamrzavanje sperme ili jajnih ćelija pre hemoterapije.
U studiji, istraživači su izložili grupu mladih mužjaka pacova ifosfamidu tokom tri dana, oponašajući tok lečenja koji bi adolescentni pacijent sa rakom mogao dobiti. Ti pacovi su kasnije uzgajani sa ženkama pacova koje nisu bile izložene leku. Dobijeni potomci su ponovo uzgajani sa drugim skupom neeksponiranih pacova.
Potomstvo prve generacije bilo je izloženo hemoterapijskom leku pošto je sperma njihovih očeva bila izložena, ali su istraživači otkrili veću učestalost bolesti ne samo kod prve, već i kod druge generacije, koja nije bila direktno izložena leku. Iako su postojale određene razlike po generacijama i polu, povezani problemi su uključivali veću incidencu bolesti bubrega i testisa, kao i odloženi početak puberteta i abnormalno nisku anksioznost, što ukazuje na smanjenu sposobnost procene rizika.
Istraživači su takođe analizirali epigenome pacova, koji su molekularni procesi koji su nezavisni od DNK sekvence, ali utiču na ekspresiju gena, uključujući uključivanje ili isključivanje gena. Prethodna istraživanja su pokazala da izloženost toksikantima, posebno tokom razvoja, može stvoriti epigenetske promene koje se mogu preneti kroz spermu i jajne ćelije.
Rezultati analize istraživača pokazali su epigenetske promene u dve generacije povezane sa izlaganjem hemoterapiji prvobitno izloženih pacova. Činjenica da su se ove promene mogle videti kod unuka, koji nije imao direktnu izloženost hemoterapijskom leku, ukazuje na to da su se negativni efekti prenosili epigenetskim nasleđem.
Skiner i kolege sa Instituta za dečija istraživanja u Sijetlu trenutno rade na ljudskoj studiji sa bivšim adolescentima obolelim od raka kako bi saznali više o efektima izlaganja hemoterapiji na plodnost i podložnost bolestima kasnije u životu.
Bolje poznavanje epigenetskih promena hemoterapije takođe može pomoći u informisanju pacijenata o njihovoj verovatnoći razvoja određenih bolesti, stvarajući mogućnost ranije strategije prevencije i lečenja, rekao je Skiner.
„Mogli bismo potencijalno utvrditi da li je izloženost neke osobe imala ove epigenetske promene koje bi mogle da usmere koje bolesti će razviti i šta će potencijalno preneti na svoje unuke“, rekao je on. „Mogli bismo da koristimo epigenetiku da pomognemo u dijagnostici da li će biti podložni bolestima.“
