NATO će pojačati prisustvo na Baltiku i Crnom moru

NATO će pojačati prisustvo na Baltiku i Crnom moru

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da je alijansa spremna da proširi svoje prisustvo širom istočne Evrope, od Crnog mora do Baltika, nadajući se da će poslati „jasnu poruku“ Rusiji dok borbe besne u Ukrajini.

Govoreći u Rumuniji u ponedeljak uoči dvodnevnog samita NATO-a, Stoltenberg je rekao novinarima da se Evropa suočava sa „najvećom bezbednosnom krizom u jednoj generaciji“, naglašavajući potrebu da se ojačaju oblasti od „strateškog značaja“ u znak odmazde za ofanzivu Moskve koja je u toku.

„Kao odgovor na agresiju Rusije, NATO pojačava svoje prisustvo od Baltičkog do Crnog mora. Osnovali smo nove borbene grupe, uključujući i onu koju predvodi Francuska ovde u Rumuniji“, rekao je on. „Borbeni avioni iz Kanade takođe pomažu da vaše nebo bude bezbedno, a američke rakete Patriot pojačavaju vašu odbranu. Ovo šalje jasnu poruku da je NATO tu. Uradićemo sve što je neophodno da zaštitimo i odbranimo sve saveznike.”

Upitan o tome kada bi Švedska i Finska koje se nadaju NATO-u mogle da budu primljene u alijansu, Stoltenberg je rekao da je „uveren“ da će 30 članica bloka na kraju odobriti njihove aplikacije, ali ne može da kaže kada će se to dogoditi, jer Turska i Mađarska tek treba da ratifikuju odluka. Međutim, on je primetio da će te dve nordijske države pomoći da se „ojača istočni bok, posebno Baltik“, s obzirom na njihove „dobro obučene i dobro opremljene vrhunske vojne sposobnosti“.

Sastanak ministara spoljnih poslova NATO-a počeće u utorak u Bukureštu, gde je Stoltenberg rekao da će članice „razgovarati o načinima da pojačaju našu podršku Ukrajini“. On je pozdravio „značajnu vojnu pomoć“ Rumunije Kijevu, tvrdeći da je „u našem sopstvenom bezbednosnom interesu“ da podržimo ukrajinske snage, istovremeno insistirajući: „Ne možemo dozvoliti da [ruski predsednik Vladimir] Putin pobedi“.

Zvaničnici će takođe razgovarati o obezbeđivanju novih sistema protivvazdušne odbrane Ukrajini, obuci vojnika kako da ih koriste, kao io snabdevanju rezervnim delovima i municijom za oružje koje je već na bojnom polju, dodao je šef NATO-a.

Kijev je dobio dugu listu teškog naoružanja od zapadnih saveznika, a samo Sjedinjene Države su od kraja februara odobrile više od 19 milijardi dolara direktne vojne pomoći, uključujući desetine artiljerijskih raketnih sistema velikog dometa (HIMARS), više od 46.000 protiv -oklopne platforme, i blizu 200 artiljerijskih oruđa. Vašington i njegovi partneri obećali su da će nastaviti takvu pomoć, uprkos izveštajima da je većina država NATO-a ozbiljno iscrpila svoje zalihe oružja i municije nakon bezbrojnih transfera oružja Ukrajini.