SEUL – Kina ne samo da ima odgovornost, već i sposobnost da utiče na ponašanje Severne Koreje, rekao je južnokorejski predsednik Jun Suk-jeol, pozivajući Peking da odvrati Pjongjang da nastavi sa zabranjenim razvojem nuklearnog oružja i projektila.
U intervjuu Rojtersu u ponedeljak, Jun je pozvao Kinu, najbližeg saveznika Severne Koreje, da ispuni svoje obaveze kao stalna članica Saveta bezbednosti UN i rekao da bi ako to ne učini dovelo do priliva vojne imovine u region.
„Ono što je sigurno je da Kina ima sposobnost da utiče na Severnu Koreju, a Kina ima odgovornost da se uključi u proces“, rekao je Jun u svojoj kancelariji. Na Pekingu je bilo da odluči da li će vršiti taj uticaj na mir i stabilnost, dodao je on.
Akcije Severne Koreje dovele su do povećanja troškova odbrane u zemljama širom regiona, uključujući Japan, i većeg raspoređivanja američkih ratnih aviona i brodova, primetio je Jun.
Bio je u interesu Kine da uloži „najbolje napore“ da podstakne Severnu Koreju na denuklearizaciju, rekao je on.
Usred rekordne godine za raketna testiranja, severnokorejski lider Kim Džong Un rekao je ove nedelje da njegova zemlja namerava da ima najmoćniju nuklearnu silu na svetu. Južnokorejski i američki zvaničnici kažu da se Pjongjang možda sprema da nastavi testiranje nuklearnih bombi po prvi put od 2017.
Testovi Severne Koreje zasenili su višestruka okupljanja međunarodnih lidera ovog meseca, uključujući konferenciju Grupe 20 na Baliju, gde je Jun pritiskao kineskog predsednika Si Đinpinga da učini više da obuzda severnokorejske nuklearne i raketne provokacije. Si je pozvao Seul da poboljša odnose sa Pjongjangom.
Uoči G20, američki predsednik Džo Bajden rekao je Siju da Peking ima obavezu da pokuša da odgovori Severnoj Koreji da ne izvrši sedmu nuklearnu probu, iako je rekao da nije jasno da li Kina ima mogućnost da to uradi. Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je pre sastanka da će Bajden upozoriti Sija da bi nastavak Severne Koreje za razvoj naoružanja doveo do pojačanog vojnog prisustva SAD u regionu, nešto što Peking ne želi da vidi.
Južna Koreja i Sjedinjene Države su se složile da razmjeste više američkih „strateških sredstava“ kao što su nosači aviona i dalekometni bombarderi u to područje, ali Jun je rekao da ne očekuje promjene u 28.500 američkih kopnenih snaga stacioniranih u Južnoj Koreji.
Na pitanje šta bi Južna Koreja i njeni partneri uradili u slučaju da Severna Koreja sprovede novi test, Jun je obećao odgovor „koji nije viđen u prošlosti“, ali nije precizirao.
„Bilo bi krajnje mudro da Severna Koreja izvrši sedmu nuklearnu probu“, rekao je on Rojtersu.
„Moramo da odgovorimo dosledno i u korak jedni s drugima“, rekao je Jun, okrivljujući nedostatak doslednosti u međunarodnom odgovoru za neuspeh trodecenijske politike Severne Koreje.
Kina se borila pored Severa u Korejskom ratu 1950-53 i od tada ga je podržavala ekonomski i diplomatski, ali analitičari kažu da Peking možda ima ograničenu moć, a možda i malu želju, da obuzda Pjongjang. Kina kaže da sprovodi sankcije SB UN, za koje je glasala, ali je od tada pozvala na njihovo ublažavanje i, zajedno sa Rusijom, blokirala pokušaje SAD da uvede nove sankcije.
Kao i njegov prethodnik, Mun Džae-in, Jun je oprezno koračao usred rastućeg rivalstva između SAD i Kine. Kina je najveći trgovinski partner Južne Koreje, kao i bliski partner Severne Koreje.
Povodom rastućih tenzija između Kine i Tajvana, Jun je rekao da svaki sukob tamo treba da bude rešen u skladu sa međunarodnim normama i pravilima.
Demokratski Tajvan, za koji Kina tvrdi da je svoj, našao se pod sve većim vojnim i političkim pritiskom Pekinga, koji je rekao da se nikada neće odreći upotrebe sile nad Tajvanom.
„Čvrsto sam protiv bilo kakvog pokušaja da se jednostrano promeni status kvo“, rekao je Jun.
Na pitanje o bilo kakvoj ulozi Južne Koreje ili američkih trupa koje su tamo stacionirane u sukobu na Tajvanu, Jun je rekao da će snage zemlje „razmotriti ukupnu bezbednosnu situaciju“, ali da će njihova najneminovnija briga biti bilo kakva vojna akcija Severne Koreje da iskoristi situaciju .
„Ono što je važno jeste da odgovorimo na neposrednu pretnju koja nas okružuje i da kontrolišemo moguću pretnju“, rekao je on.
Jun je takođe učinio povećanje saradnje sa Japanom ključnim ciljem, uprkos dugotrajnim pravnim i političkim sporovima koji datiraju od japanske okupacije Korejskog poluostrva 1910-1945.
Južna Koreja, Japan i Sjedinjene Države složile su se da dele informacije u realnom vremenu za praćenje testova severnokorejskih balističkih raketa.
Kao deo svoje najveće vojne ekspanzije od Drugog svetskog rata, očekuje se da će Japan nabaviti novu municiju, uključujući rakete većeg dometa, potrošiti na sajber odbranu i stvoriti kombinovani štab komande u vazduhu, moru i kopnu koji će bliže sarađivati sa američkim snagama u Japan.
Vojne ambicije Japana dugo su bile osetljivo pitanje u susednim zemljama, od kojih su mnoge bile napadnute pre ili tokom Drugog svetskog rata.
Junov prethodnik je prekinuo mnoge trilateralne vežbe i zamalo napustio sporazum o razmeni obaveštajnih podataka sa Tokijem kako su se odnosi pogoršali.
Sada se Japan suočava sa sve više pretnji raketnog programa Severne Koreje, uključujući testove koji nadleću japanska ostrva, rekao je Jun.
„Verujem da japanska vlada ne može da spava za volanom sa severnokorejskim raketnim letovima iznad njihove teritorije“, rekao je on.
