Nejasno je odakle tačno potiče mit da ljudi moraju piti osam čaša vode dnevno – ali verovatno smo ga svi čuli u nekom trenutku u životu.
Dokazi za ovu tvrdnju su uglavnom opovrgnuti. Prethodne studije su se oslanjale na ljude koji se prisećaju koliko su vode popili, što ima malu preciznost.
Da bi se pružila preciznija procena koliko nam vode zapravo treba, nova studija je regrutovala preko 5.600 ljudi svih uzrasta iz 26 zemalja širom sveta.
Istraživači su učesnicima dali 100 mililitara vode obogaćene sa 5 procenata „dvostruko označene vode“.
Dvostruko označena voda se često koristi za eksperimente metabolizma jer pruža način da se prati koliko brzo se hemikalije kreću kroz telo.
Ova vrsta vode sadrži neobične izotope vodonika zvane deuterijum. Oni imaju dodatni neutron unutar svog jezgra, čineći pojedinačne atome dvostruko težim od normalnog atoma vodonika koji ima samo jedan proton i nema neutrona.
Dobijena teška voda, koja je 10 procenata teža od normalne vode, bezbedna je za piće u malim količinama.
Da bi bila dvostruko obeležena, ova teška voda je takođe pomešana sa vodom koja sadrži izotop kiseonika, kiseonik-18, koji ima 8 protona i 10 neutrona unutar svakog atoma (umesto normalnih 8 od svakog). Ovo je stabilna, prirodna vrsta kiseonika koja čini 0,2 procenta vazduha koji udišemo.
„Ako izmerite brzinu kojom osoba eliminiše te stabilne izotope kroz urin tokom jedne nedelje, izotop vodonika može da vam kaže koliko vode zamenjuje, a eliminacija izotopa kiseonika može nam reći koliko kalorija oni gore“, kaže Dale Schoeller, naučnik o ishrani koji je koautor studije.
Laboratorija Univerziteta Viskonsin-Medison, gde Schoeller radi, prvi je pokrenula dvostruko označeni eksperiment sa vodom na ljudima 1980-ih.
U svojoj nedavnoj studiji, objavljenoj u časopisu Science, tim pokazuje da dnevni unos vode uveliko varira u zavisnosti od starosti, pola, nivoa aktivnosti i klime.
„Trenutna studija jasno pokazuje da jedna veličina ne odgovara svim smernicama za vodu za piće, a uobičajena sugestija da treba da pijemo osam čaša vode od 8 unci dnevno (~2 litra) nije podržana objektivnim dokazima“, pišu istraživači.
Promet vode bio je najveći kod muškaraca od 20-30 godina i kod žena od 20-55 godina i opao je posle 40. godine kod muškaraca i posle 65. godine kod žena.
Novorođenčad je imala najveći promet vode u procentima od sve vode u svom telu – zamenjujući oko 28 procenata svakog dana.
U sličnim uslovima, muškarci dnevno unose oko pola litra vode više od žena.
Na primer, muškarac od 20 godina koji nije atletski, ima 70 kg i živi u razvijenoj zemlji na nivou mora sa 50 odsto vlažnosti i srednjom temperaturom vazduha od 10°C imaće protok vode od oko 3,2 litra. dnevno .
Neatletska žena istih godina koja živi na istoj lokaciji imaće oko 2,7 litara vode dnevno.
Korišćenje dvostruko više energije dnevno povećava dnevni promet vode za oko litar.
Na svakih dodatnih 50 kilograma telesne težine, promet vode se povećava za 0,7 litara dnevno.
Skok vlažnosti od 50 procenata povećava potrošnju vode za 0,3 litra.
Neki ljudi u studiji su imali ekstremno visok protok vode: 13 žena koje su popile preko 7 litara dnevno, bile su sportisti, trudnice ili su bile u toplom vremenu, i devet muškaraca koji su konzumirali preko 10 litara dnevno.
Ponovo su to bili veoma aktivni ljudi, sportisti ili sakupljači hrane iz Amazonije Ekvador.
„Varijacija znači da vam ukazivanje na jedan prosek ne govori mnogo“, kaže Šoler.
Promet vode je povećan kod trudnica u trećem trimestru trudnoće i tokom dojenja.
Ljudi koji žive sedećim načinom života u zatvorenim okruženjima sa kontrolisanom temperaturom u razvijenim zemljama imali su niži protok vode od ljudi koji rade kao fizički radnici ili lovci-sakupljači u zemljama u razvoju.
„Poboljšane smernice su od sve veće važnosti zbog eksplozivnog rasta stanovništva i klimatskih promena sa kojima se svet trenutno suočava, a koje će uticati na dostupnost vode za ljudsku upotrebu“, pišu istraživači.
