„To što je Milutin Mrkonjić za svoje stranačke kolege u SPS-u bio ‘legenda’ ne znači da obilaznica kod Beograda treba da ponese njegovo ime. Zašto se Beograđani ne pitaju kako će se zvati obilaznica kod Beograda? Ko je ovlastio predsednika države Aleksandra Vučića da o tome odlučuje sa svojim koalicionim partnerom Ivicom Dačićem i predlaže da se zove po preminulom Milutinu Mrkonjiću? Koje su njegove zasluge za društvo, Beograd i Srbiju, da se po njemu zove obilaznica?“, pita Mila Popović u saopštenju.
Dodaje se da je politika devedesetih, koja se neminovno vezuje za SPS, koju su formirali i propagirali i tada mladi Vučić i Dačić, politika koja je mnoge unesrećila, unazadila i protiv koje su mnogi Beograđani protestovali.
„Ovakve nepromišljene odluke mogu samo da prodube razlike u društvu“, navodi se u saopštenju.
„Stranka slobode i pravde predlaže da se obilaznica zove po Dušku Radoviću čija stogodišnjica rođenja se obeležava baš ove godine 29. novembra. On je neko ko je voleo Beograd, pisao o njemu i razumeo šta Beograd jeste. Iako nije bio rođen u Beogradu, on je postao njegov neizostavan deo sa kojim su se generacije Beograđana budile“, navodi Popović.
Imenovanje javnih objekata u Srbiji po najvišim predstavnicima diktatorskog režima Slobodana Miloševića predstavljalo bi ruganje žrtvama tog režima na području bivše Jugoslavije, posebno žrtvama u Srbiji, ocenio je predsednik Pokreta za preokret Janko Veselinović.
Veselinović je naveo da je Mrkonjić bio „visoki funkcioner režima koji je odgovoran za gotovo 1.000 ubijenih kosovskih Albanaca“.
„Ne sporim stručnost Milutina Mrkonjića, ali to nije dovoljno za aboliranje pripadnosti sistemu koji je unazadio Srbiju. Mrkonjić je bio jedna od uzdanica u vreme vladavine režima Miloševića, te mu zločini tog doba nisu mogli biti nepoznati. O njima nikada nije govorio. Ni jedna žrtva tog režima nije dobila satisfakciju u kažnjavanju zločina u rečima Mrkonjića“, naveo je Veselinović a preneo Pokret za preokret.
