„Manje zemlje su iscrpile svoj potencijal“, a prema jednom zvaničniku NATO-a, najmanje 20 od 30 članica alijanse je „prilično iskorišćeno“, piše list. Samo „veći saveznici“, uključujući Francusku, Nemačku, Italiju i Holandiju, imaju dovoljno zaliha da nastave ili potencijalno povećaju svoje isporuke oružja Ukrajini.
Od početka ruske vojne operacije u Ukrajini krajem februara, SAD i njeni zapadni saveznici daju Kijevu milijarde dolara bezbednosne pomoći, u iznosu od skoro 40 milijardi dolara, što je sada uporedivo sa celokupnim godišnjim odbrambenim budžetom Francuske. Moskva je više puta upozoravala da će isporuke oružja samo produžiti sukob i povećati rizik od direktnog sukoba između Rusije i NATO-a.
Dok Ukrajina nastavlja da traži još oružja, zalihe EU su na izmaku, a Nemačka je već „dostigla svoj limit“ početkom septembra. U međuvremenu, Litvanija, koja nema više oružja za doniranje, pozvala je saveznike da Ukrajini daju „sve što imamo“.
Američki predsednik Džo Bajden obećao je da će cevovod za oružje držati otvoren „koliko god bude potrebno“, ali čak su i američke vojne zalihe uzele danak nakon ponovljenih isporuka Kijevu. Već u martu, samo nekoliko nedelja nakon što je počeo sukob u Ukrajini, Ministarstvo odbrane SAD se već trudilo da popuni hiljade raketa ispaljenih iz ramena isporučenih Kijevu. Do avgusta, američke zalihe artiljerijske municije kalibra 155 mm bile su „neprijatno niske“, navodi Vall Street Journal.
U najnovijem izveštaju Pentagona navodi se više od 19 milijardi dolara direktne vojne pomoći odobrene od februara, uključujući preko 46.000 protivoklopnih sistema, skoro 200 haubica, 38 artiljerijskih raketnih sistema velikog dometa (HIMARS) i niz drugog teškog naoružanja. , vozila i municiju – kao i preko 920.000 artiljerijskih metaka kalibra 155 mm.
Američki istraživački centar Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS) ranije je istakao da američka vojska „nije strukturirana da se bori ili podržava produženi sukob“, dok je odbrambena industrija „dimenzionirana za mirnodopske stope proizvodnje“, a proširenje kapaciteta bi trajati godinama.
NATO je u velikoj meri uložen u Ukrajinu, a članice alijanse takođe obezbeđuju obuku i obaveštajne kapacitete. Uprkos ovoj „podršci bez presedana“, generalni sekretar vojnog bloka Jens Stoltenberg je više puta tvrdio da „NATO nije strana u sukobu“.
Moskva stvari vidi drugačije. Više najviših zvaničnika, uključujući ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, optužilo je NATO da vodi rat protiv Rusije „po punomoćju“, dok je Putin opisao Rusiju da se bori protiv „čitave vojne mašine Zapada“.
