Koristeći podmornicu na daljinsko upravljanje, moje kolege i ja smo otkrili pet novih vrsta crnih korala koji žive na dubini od 2500 stopa (760 metara) ispod površine u Velikom koralnom grebenu i Koralnom moru kod obale Australije.
Crni korali se mogu naći kako rastu kako u plitkim vodama tako i do dubine od preko 26.000 stopa (8.000 metara), a neki pojedinačni korali mogu da žive i preko 4.000 godina. Mnogi od ovih korala su razgranati i izgledaju kao perje, lepeze ili žbunje, dok su drugi pravi kao bič. Za razliku od svojih živopisnih rođaka u plitkim vodama koji se oslanjaju na sunce i fotosintezu za energiju, crni korali su hranilice filtera i jedu sićušni zooplankton koji ima u izobilju u dubokim vodama.
Tokom 2019. i 2020. godine, ja i tim australijskih naučnika koristili smo daljinski upravljano vozilo Instituta za okean Schmidt — podmornicu po imenu SuBastian — da istražimo Veliki koralni greben i Koralno more. Naš cilj je bio da prikupimo uzorke vrsta korala koje žive u vodama od 130 stopa do 6.000 stopa (40 metara do 1.800 metara) dubine. U prošlosti su se korali iz dubokih delova ovog regiona sakupljali korišćenjem jaruža i koćara koji su često uništavali korale.
Naše dve ekspedicije su bile prve koje su poslale robota dole u ove duboke ekosisteme, što je omogućilo našem timu da zaista vidi i bezbedno sakuplja dubokomorske korale u njihovim prirodnim staništima. Tokom 31 ronjenja, moje kolege i ja prikupili smo 60 primeraka crnih korala. Pažljivo bismo uklonili korale sa peščanog poda ili koralnog zida koristeći robotske kandže rovera, stavili korale u kutiju za skladištenje pod pritiskom i temperaturom kontrolisane temperature, a zatim ih izneli na površinu. Zatim bismo ispitali fizičke karakteristike korala i sekvencionirali njihov DNK.
Među mnogim zanimljivim primercima bilo je pet novih vrsta — uključujući i onu koju smo pronašli da raste na ljusci nautilusa više od 2.500 stopa (760 metara) ispod površine okeana.
Slično plitkovodnim koralima koji grade šarene grebene pune ribe, crni korali deluju kao važna staništa gde se ribe i beskičmenjaci hrane i kriju od predatora u inače uglavnom neplodnom morskom dnu. Na primer, jedna kolonija crnog korala koju su istraživači sakupili 2005. na obali Kalifornije bila je dom za 2.554 pojedinačna beskičmenjaka.
Nedavna istraživanja su počela da slikaju duboko more koje sadrži mnogo više vrsta nego što su biolozi ranije mislili. S obzirom da u svetu postoji samo 300 poznatih vrsta crnih korala, pronalaženje pet novih vrsta na jednoj opštoj lokaciji bilo je veoma iznenađujuće i uzbudljivo za naš tim. Mnogim crnim koralima preti ilegalna berba za nakit. U cilju pametnog očuvanja ovih fascinantnih i teško dostupnih staništa, za istraživače je važno da znaju koje vrste žive na ovim dubinama i geografski raspon pojedinih vrsta.
Svaki put kada naučnici istražuju duboko more, otkrivaju nove vrste. Jednostavno istraživanje više je najbolja stvar koju istraživači mogu učiniti da popune praznine u znanju o tome koje vrste tamo žive i kako su raspoređene.
Pošto je prikupljeno tako malo primeraka dubokomorskih crnih korala, a toliko je neotkrivenih vrsta verovatno još uvek tamo, takođe ima mnogo toga da se nauči o evolucionom stablu korala. Što više vrsta otkriju biolozi, to ćemo bolje moći da razumemo njihovu evolucionu istoriju – uključujući kako su preživele najmanje četiri masovna izumiranja.
Sledeći korak za moje kolege i mene je nastavak istraživanja morskog dna okeana. Istraživači tek treba da sakupe DNK od većine poznatih vrsta crnih korala. U budućim ekspedicijama, moje kolege i ja planiramo da se vratimo na druge duboke grebene u Velikom koralnom grebenu i Koralnom moru kako bismo nastavili da učimo više o ovim staništima i da ih bolje zaštitimo.
