RIO DE ŽANEIRO – Više od tri nedelje, pristalice aktuelnog predsednika Jaira Bolsonara koji odbijaju da prihvate njegov tesni poraz na oktobarskim izborima blokirali su puteve i kampovali ispred vojnih zgrada u Mato Grosu, brazilskoj elektrani za proizvodnju soje. Oni su takođe protestovali u drugim državama širom nacije, dok su molili za intervenciju oružanih snaga ili marširali naređenja svog vrhovnog komandanta, prenosi AP.
Od svog poraza na izborima, Bolsonaro se samo dva puta obratio naciji da kaže da su protesti legitimni i da ih ohrabruje da se nastave, sve dok ne sprečavaju ljude da dolaze i odlaze.
Bolsonaro takođe nije odbacio nedavnu pojavu nasilja. On je, međutim, osporio izborne rezultate — za koje je predsednik izborne vlasti rekao da izgleda da imaju za cilj podsticanje protesta.
Iako je većina demonstracija mirna, počela je taktika koju su primenili tvrdokorni učesnici u vezi sa vlastima. Hose Antonio Borhes, glavni državni tužilac u Mato Grosu, uporedio je njihove postupke sa gerilskim borcima, grupama milicija i domaćim teroristima.
Mato Groso je jedno od žarišta nemira u zemlji. Glavne mete, kaže Borhes, su kamioni soje iz Grupo Maggi, u vlasništvu tajkuna koji je izjavio da podržava novoizabranog predsednika Luisa Inasija Lulu da Silvu. Postoje i indicije da ljudi i kompanije iz države možda podstiču proteste na drugim mestima.
Blokada puteva i akti nasilja prijavljeni su u državama Rondonija, Para, Parana i Santa Katarina. U potonjem, federalna policija za autoput je saopštila da su demonstranti koji blokiraju autoputeve koristili „terorističke“ metode uključujući bombe domaće izrade, vatromet, eksere, kamenje i barikade od izgorenih guma.
Policija je takođe primetila da su blokade puteva tokom vikenda bile drugačije od onih koje su sprovedene neposredno posle drugog kruga izbora 30. oktobra, kada su kamiondžije blokirale više od 1.000 puteva i autoputeva širom zemlje, uz samo izolovane incidente.
Sada se većina akata otpora dešava noću, a izvode ih „ekstremno nasilni i koordinisani ljudi sa kapuljačama“, koji deluju u različitim regionima države u isto vreme, saopštila je federalna policija za autoputeve.
„Situacija postaje veoma kritična“ u državi Mato Groso, rekao je glavni državni tužilac Borhes za AP. Između ostalih primera, primetio je da su demonstranti u Sinopu, drugom gradu po broju stanovnika u državi, ove nedelje naredili zatvaranje prodavnica i preduzeća u znak podrške pokretu. „Ko se ne zatvori, trpi odmazdu“, rekao je on.
Čak su i Bolsonarovi nalozi na društvenim mrežama utihnuli – osim generičkih postova o njegovoj administraciji, očigledno iz njegovog komunikacionog tima. I prestali su prenosi uživo na društvenim mrežama koje je, uz retke izuzetke, vodio svakog četvrtka uveče tokom svoje administracije. Tišina označava naglo lice za bombastičnog brazilskog lidera čiji legije pristalica drže svaku njegovu reč.
Ipak, demonstranti, koji su nedeljama kampovali ispred vojnih kasarni širom Brazila, sigurni su da imaju njegovu prećutnu podršku.
„Savršeno razumemo zašto on ne želi da priča: oni (mediji) iskrivljuju njegove reči“, rekla je 49-godišnja žena koja se identifikovala samo kao Džoelma tokom protesta ispred monumentalnog regionalnog vojnog komandnog centra u Rio de Žaneiro. Ona je odbila da kaže svoje puno ime, tvrdeći da su se u protest infiltrirali doušnici.
Džoelma i drugi kažu da su ogorčeni Bolsonarovim gubitkom i tvrde da su izbori bili namešteni, ponavljajući tvrdnje aktuelnog predsednika – iznete bez dokaza – da je sistem elektronskog glasanja sklon prevari.
Scene velikih roštilja sa besplatnom hranom i prenosivim kupatilima na nekoliko protesta, kao i izveštaji o besplatnim vožnjama autobusima koji dovode demonstrante u glavni grad Braziliju, podstakli su istrage o ljudima i kompanijama koje finansiraju i organizuju skupove i blokade puteva.
Vrhovni sud je zamrznuo najmanje 43 bankovna računa zbog sumnje u umešanost, preneo je sajt G1, navodeći da je većina iz Mato Grosa. Borhes je naveo učešće igrača agrobiznisa u protestima, od kojih mnogi podržavaju Bolsonarovo zalaganje za razvoj amazonske prašume i njegovo odobrenje za ranije zabranjene pesticide. Nasuprot tome, novoizabrani predsednik da Silva je obećao da će ponovo izgraditi zaštitu životne sredine.
Nedavno su demonstranti bili ohrabreni predsednikovom odlukom da zvanično ospori rezultate izbora.
Bolsonaro i njegova stranka su u utorak podneli zahtev biračkom telu da poništi glasove date na skoro 60 odsto elektronskih glasačkih mašina, navodeći grešku u softveru u starijim modelima. Nezavisni eksperti su rekli da greška, iako je novootkrivena, ne utiče na rezultate, a predsednik biračkog tela, Aleksandar de Moraes, brzo je odbio „bizaran i nedozvoljen“ zahtev.
De Moraes, koji je takođe sudija Vrhovnog suda, nazvao je to „napadom na demokratsku vladavinu prava… sa ciljem podsticanja kriminalnih i antidemokratskih pokreta“.
Dana 21. novembra, generalni tužilac Augusto Aras pozvao je savezne tužioce iz država u kojima su blokade puteva i nasilje postali intenzivniji na krizni sastanak. Aras, koji je nadaleko viđen kao Bolsonarov hrabar, rekao je da je primao obaveštajne izveštaje od lokalnih tužilaca i dao instrukcije guverneru Mato Grosa da zatraži federalnu podršku da očisti blokirane autoputeve.
Na kraju, to nije bilo neophodno, pošto su lokalni organi za sprovođenje zakona uspeli da razbiju demonstracije i do ponedeljka uveče su putevi u Mato Grosu i drugde bili oslobođeni, prema saveznoj policiji za autoputeve. Bilo je nejasno koliko će ovo trajati, međutim, usred Bolsonarovog daljeg ćutanja, rekao je Guilherme Casaroes, profesor političkih nauka na Univerzitetu Getulio Vargas Foundation.
„Svojim ćutanjem drži ljude na ulicama“, rekao je Kazariješ. „Ovo je velika prednost koju danas ima: veoma mobilisana i veoma radikalna baza.
