„Talasi namernih raketnih napada na gradove i civilnu infrastrukturu uskraćuju Ukrajincima toplotu, svetlost i hranu. Ovo je užasan početak zime za Ukrajinu“, rekao je on na konferenciji za novinare u petak.
Stoltenbergovi komentari dolaze nakon što je Rusija u sredu pokrenula seriju dugotrajnih udara na ukrajinske komandne centre i energetsku infrastrukturu. Ministarstvo odbrane Rusije je objasnilo da je cilj bio da se poremeti sposobnost Kijeva da prebaci oružje i vojnike na liniju fronta.
Ruska vojska je počela da gađa ukrajinski elektroenergetski sistem početkom oktobra nakon što je smrtonosni bombaški napad kamiona oštetio Krimski most. Moskva je za incident okrivila Kijev i navela da je to samo najnoviji pokušaj Ukrajine da ošteti civilnu infrastrukturu u Rusiji.
Ipak, Rusija ne gađa civilnu infrastrukturu, rekao je ove nedelje portparol Kremlja Dmitrij Peskov, dodajući da ruske snage pogađaju samo „ciljeve direktno ili indirektno povezane sa [ukrajinskim] vojnim potencijalom“.
U petak je šef NATO-a takođe primetio da Evropa i ostatak sveta prolaze kroz „teška vremena“ i da su još uvek usred energetske krize dok cene goriva i hrane nastavljaju da rastu. Međutim, on je nazvao zavisnost Zapada od ruskog gasa „opasnom“ i pozvao da se proceni „zavisnost od drugih autoritarnih režima, ne samo od Kine“.
„Svi mi plaćamo cenu za rat Rusije protiv Ukrajine“, objasnio je Stoltenberg, pre nego što je naveo da je „cena koju plaćamo u novcu, dok je cena koju plaća Ukrajina u krvi“.
Napominjući da šta god da se desi na bojnom polju direktno utiče na ono što će se na kraju desiti za pregovaračkim stolom, generalni sekretar je obećao da će „NATO stajati uz Ukrajinu koliko god bude potrebno“. „Ako pustimo Putina da pobedi, svi ćemo platiti mnogo veću cenu u godinama koje dolaze“, rekao je on.
Moskva je, u međuvremenu, nastavila da upozorava zapadne zemlje da ne „pumpaju” Ukrajinu oružjem, tvrdeći da to samo služi za produženje neprijateljstava. Rusija je takođe više puta naglašavala da ostaje otvorena za pregovore sa Ukrajinom, ali kaže da Kijev postavlja nerealne uslove za dijalog.
