Cilj SZO je da ažurira spisak patogena koji se koristi kao vodič za istraživanja i ulaganja u razvoj vakcina, u skrining testove i u metode lečenja. Više od 300 naučnika proučavaće sve raspoložive podatke koji se odnose na više od 25 porodica virusa i bakterija.
Posebno će se usredsrediti na proučavanje takozvane „bolesti X“, još nepoznatog patogena koji bi mogao da izazove vrlo ozbiljnu pandemiju.
„Fokusiranje na prioritetne patogene i porodice virusa kroz istraživanja i razvoj protivmera je ključno za brzu i efikasnu reakciju na epidemije i pandemije“, rekao je direktor SZO za vanredna stanja u zdravstvu Majkl Rajan.
On je istakao da nisu postojala velika ulaganja u istraživanja i razvoj pre pandemije kovida-19, ne bi bilo moguće razviti bezbedne i efikasne vakcine u rekordnom roku, dodavši da je spisak prvi put objavljen 2017.
Trenuta ulaganja i istraživanja uključuju kovid-19, virus ebole, Lassa groznicu, bliskoistočni respiratorni sindrom (MERS), teški akutni respiratorni sindrom (SARS), Zika virus, viruse Nipah i bolest X.
Naučnici će u sklopu rada na ovom važnom projektu za svaki patogen koji je označen kao prioritetan odredili nedostatke u dosadašnjim saznanjima i prioritete u predstojećim istraživanjima.
Zatim se može izraditi plan o razvoju vakcina, o načinu lečenja, kao i planovi o skrining testovima.
Istovremeno se radi na tomu da se za razvoj ovakvih alata olakšaju klinička ispitivanja, a razmatra se i mogućnost jačanja regulatornog i etičkog nadzora.
Očekuje se da će revidirani spisak prioritetnih patogena biti javno objavljen do aprila 2023.godine.
„Spisak prioritetnih patogena veoma je važan za istraživačku zajednicu jer ukazuje na šta bi trebalo usmeriti napore kada je u pitanju predstojeća zdravstvena prijetnja“, objasnila je Sumja Svaminatan, naučna direktorka SZO.
Istovremeno se SZO priprema za sledeći krug pregovora o međunarodnom sporazumu o prevenciji pandemija.
Međuvladino pregovaračko telo utire put postizanju globalnog sporazuma kojim bi se na kraju moglo regulisati na koji će se način nacije pripremati za potencijalne pandemije.
Stručnjaci bi trebalo da se sastanu u Ženevi od 5. do 7. decembra na trećem sastanku tokom koga će razgovarati o konvenciji SZO ili nekom drugom tipu međunarodnog sporazuma o spremnosti i reakciji na potencijalnu pandemiju.
Ovo međuvladino telo će 2023. godine izvestiti zemlje članice SZO o postignutom napretku, a konačni rezultati daće im se na razmatranje 2024. Nacrt teksta bi se trebao razmatrati na sastanku u decembru.
Panel globalne javnozdravstvene konvencije, koji čine državni službenici i zdravstveni stručnjaci, smatra da nacrt još nije dovoljno razrađen. Vjruju da bi trebalo učiniti više kako bi se preciziralo pitanje odgovornosti, kao i jasni rokovi za uzbunjivanje i pravovremenu reakciju. Svrha je izbeći što više štetnih posledica kad se pojave epidemija ili pandemija.
„Nakon što se otkrije postojanje virusa ili bakterije, često imamo nekoliko kritičnih sati za prijavu, procenu i delovanje koji omogućavaju sprečavanje širenja bolesti pre nego što ono postane praktično nezaustavljivo“, stoji u saopštenju komiteta.
Panel smatra da treba definisati nivo hitnosti potreban za obavljanje svih priprema za bolest X, za poznate patogene i za reakciju na prvu fazu.
„Od decembra 2019., kada su informacije o novom koronavirusu potisnute, a brojne zemlje su, nakon što su prijavljeni prvi slučajevi kovida zauzele pristup „čekaj i vidi“, svedočili smo razornim posledicama nedelovanja na samom početku“, upozorili su članovi komiteta.
