Baka Ju Jang Ji rodila je šestoro dece. Njena majka je rodila dvoje. Ju ne želi ni jedno.
„Moj muž i ja toliko volimo bebe… ali postoje stvari koje bismo morali da žrtvujemo ako odgajamo decu“, rekla je Ju, 30-godišnja zaposlena u finansijskoj kompaniji u Seulu. „Tako da je postalo pitanje izbora između dve stvari, i složili smo se da se više fokusiramo na sebe.
U Južnoj Koreji ima mnogo ljudi poput Ju koji su izabrali ili da nemaju decu ili da se ne udaju. Druge napredne zemlje imaju slične trendove, ali demografska kriza Južne Koreje je mnogo gora.
Statistička agencija Južne Koreje objavila je u septembru da je ukupna stopa fertiliteta – prosečan broj beba koje svaka žena rodi u reproduktivnim godinama – prošle godine iznosila 0,81. To je najniži nivo na svetu treću godinu zaredom.
Broj stanovnika se smanjio po prvi put 2021. godine, izazivajući zabrinutost da bi opadanje stanovništva moglo ozbiljno da naškodi ekonomiji – desetoj po veličini na svetu – zbog nedostatka radne snage i veće potrošnje na socijalna pitanja kako se broj starijih ljudi povećava, a broj poreskih obveznika smanjuje.
Predsjednik Ioon Suk Ieol naredio je kreatorima politike da pronađu efikasnije korake za rješavanje problema. Stopa fertiliteta, rekao je on, opada iako je Južna Koreja potrošila 280 biliona vona (210 milijardi dolara) u proteklih 16 godina da pokuša da preokrene situaciju.
Mnogi mladi Južnokorejci kažu da, za razliku od svojih roditelja i baka i deda, ne osećaju obavezu da imaju porodicu. Oni navode neizvesnost sumornog tržišta rada, skupih stanova, rodne i socijalne nejednakosti, niskog nivoa socijalne mobilnosti i ogromnih troškova odgajanja dece u brutalno konkurentnom društvu. Žene se takođe žale na upornu patrijarhalnu kulturu koja ih primorava da se bave brigom o deci dok trpe diskriminaciju na poslu.
„Ukratko, ljudi misle da naša zemlja nije lako mesto za život“, rekao je Li So Jang, stručnjak za populacionu politiku na Korejskom institutu za zdravstvo i socijalna pitanja. „Oni veruju da njihova deca ne mogu da imaju bolje živote od njih, pa se pitaju zašto bi trebalo da se trude da imaju bebe.
Mnogi ljudi koji ne uspeju da uđu u dobre škole i dobiju pristojne poslove osećaju se da su postali „otpadnici“ koji „ne mogu da budu srećni“ čak i ako se venčaju i imaju decu jer Južnoj Koreji nedostaju napredne mreže socijalne zaštite, rekao je Čoi Jun Kjung, stručnjak za Korejski institut za brigu o deci i obrazovanje. Ona je rekla da Južna Koreja nije uspela da uspostavi takve programe blagostanja tokom svog eksplozivnog ekonomskog rasta od 1960-ih do 80-ih.
Ju, finansijska radnica u Seulu, rekla je da je, dok nije otišla na koledž, snažno želela bebu. Ali promenila je mišljenje kada je videla koleginice iz kancelarije kako zovu svoju decu iz toaleta kompanije da ih provere ili odlaze rano kada su im deca bila bolesna. Rekla je da njeni muški saradnici to ne moraju da rade.
„Nakon što sam ovo videla, shvatila sam da bi moja koncentracija na poslu bila znatno smanjena da imam bebe“, rekla je Ju.
Njen 34-godišnji suprug Jo Jun Hvi rekao je da ne misli da je potrebno imati decu. Prevodilac u kompaniji za informacione tehnologije, Jo je rekao da želi da uživa u svom životu nakon godina iscrpnog traženja posla zbog kojeg se „osećao kao da stojim na ivici litice“.
Nema zvaničnih podataka o tome koliko je Južnokorejaca odlučilo da se ne uda ili da ima decu. Međutim, podaci nacionalne statističke agencije pokazuju da je prošle godine u Južnoj Koreji bilo oko 193.000 brakova, što je pad u odnosu na vrhunac od 430.000 iz 1996. Podaci agencije takođe pokazuju da je oko 260.600 beba rođeno u Južnoj Koreji prošle godine, u odnosu na 691.200 u 1996. i vrhunac od 1 milion u 1971. Nedavne brojke bile su najniže od kada je agencija za statistiku počela da prikuplja takve podatke 1970. godine.
Kang Han Bjol, 33-godišnji grafički dizajner koji je odlučio da ostane samac, veruje da Južna Koreja nije dobro mesto za odgajanje dece. Ona je navela frustraciju nejednakostima polova, široko rasprostranjene digitalne seksualne zločine usmerene na žene, kao što su špijunske kamere skrivene u javnim toaletima, i kulturu koja ignoriše one koji se zalažu za socijalnu pravdu.
„Mogu da razmislim o braku kada naše društvo postane zdravije i pruži jednakiji status i ženama i muškarcima“, rekao je Kang.
Kangova 26-godišnja cimerka Ha Hjunji takođe je odlučila da ostane sama nakon što su joj njene udate prijateljice savetovale da se ne udaje jer većina kućnih poslova i brige o deci padaju na njih. Ha brine zbog ogromne količine novca koju bi potrošila na privatno podučavanje buduće dece kako bi ih sprečila da zaostanu u naciji opsednutoj obrazovanjem.
„Mogu da imam zabavan život bez braka i da uživam u životu sa svojim prijateljima“, rekao je Ha, koji vodi koktel bar u Seulu.
Do sredine 1990-ih, Južna Koreja je održavala programe kontrole rađanja, koji su prvobitno pokrenuti da uspore posleratnu eksploziju stanovništva u zemlji. Nacija je besplatno distribuirala kontracepcijske pilule i kondome u javnim medicinskim centrima i nudila izuzeće od obuke vojnih rezervista za muškarce ako su imali vazektomiju.
Podaci Ujedinjenih nacija pokazuju da je žena u Južnoj Koreji u proseku rađala oko četiri do šestoro dece tokom 1950-ih i 1960-ih, tri do četvoro dece 1970-ih i manje od dvoje sredinom 1980-ih.
Južna Koreja nudi razne podsticaje i druge programe podrške onima koji rađaju mnogo dece. Međutim, Čoi, ekspert, kaže da stopa plodnosti opada prebrzo da bi se videli bilo kakvi opipljivi efekti. Tokom prošlomesečnog sastanka vladine radne grupe, zvaničnici su rekli da će uskoro formulisati sveobuhvatne mere za suočavanje sa demografskim izazovima.
Južnokorejsko društvo i dalje se mršti na one koji ostaju bez dece ili sami.
Godine 2021. kada su Ju i Džo objavile svoju odluku da žive bez dece na svom IouTube kanalu, „Iou Ioung Iou Ioung“, neki su postavili poruke u kojima su ih nazivali „sebičnimi“ i tražili da plate više poreza. Poruke su takođe nazvale Jo „sterilnom“ i optužile Ioo da je „ispalila“ svog muža.
Lee Sung-jai, 75-godišnji stanovnik Seula, rekao je da je „prirodni red“ da se čovečanstvo venčava i rađa decu.
„Ovih dana vidim neke (neudate) mlade žene kako šetaju sa psima u kolicima i govore da su im mame. Jesu li rodili te pse? Oni su stvarno ludi“, rekao je on.
Seo Ji Seong, 38, rekla je da je stariji ljudi često nazivaju patriotom jer ima mnogo beba, iako ih nije rodila zbog nacionalnog interesa. Ona očekuje petu bebu u januaru.
Seova porodica se nedavno preselila u stan koji se ne iznajmljuje u gradu Anjang, koji su zajednički obezbedili državna Koreja Land and Housing Corporation i grad za porodice sa najmanje četvoro dece. Seo i njen suprug Kim Dong Uk (33) dobijaju drugu državnu podršku, iako je ekonomski još uvek teško podići četvoro dece.
Kim je rekao da uživa u tome da svako od svoje dece odrasta sa različitim ličnostima i talentima, dok Seo oseća da se društvene veštine njihove dece pomažu dok se igraju i takmiče jedno sa drugim kod kuće.
„Svi su tako slatki. Zato sam nastavila da rađam bebe iako je to teško“, rekla je Seo.
