RIO DE ŽANEIRO – Šef brazilske izborne vlasti u sredu je odbacio zahtev predsednika Jaira Bolsonara i njegove političke stranke da se ponište glasački listići na većini elektronskih glasačkih mašina, što bi poništilo izbore 30. oktobra, prenosi Asošijeted pres.
Aleksandar de Moraes je doneo prethodnu odluku koja implicitno ukazuje na mogućnost da bi Bolsonarova stranka mogla da pati od takvog izazova. On je analizu zahteva uslovio predstavljanjem izmenjenog izveštaja koji uključuje rezultate iz prvog izbornog kruga, 2. oktobra, u kojem je Liberalna partija osvojila više mesta u oba kongresna doma nego bilo koja druga, i uspostavio 24-časovni rok.
Ranije u sredu, predsednik stranke Valdemar Kosta i advokat Marselo de Besa održali su konferenciju za novinare i rekli da neće biti izmenjenog izveštaja.
„Potpuna loša vera tužiočevog bizarnog i nezakonitog zahteva… dokazana je, kako odbijanjem da se doda na prvobitnu predstavku, tako i potpunim odsustvom bilo kakvih dokaza o nepravilnostima i postojanjem potpuno lažne naracije o činjenicama“, napisao je de Moraes u svojoj odluci nekoliko sati kasnije.
Takođe je odredio kaznu od 23 miliona reala (4,3 miliona dolara) za spor u lošoj nameri.
De Besa je u utorak podneo zahtev na 33 stranice u ime Bolsonara i Koste, navodeći grešku u softveru u većini brazilskih mašina – nemaju individualne identifikacione brojeve u njihovim internim evidencijama – da bi tvrdio da svi glasovi koje su snimili treba da budu poništeni. De Besa je rekao da bi to ostavilo Bolsonaru 51 odsto preostalih važećih glasova.
Ni Kosta ni de Besa nisu objasnili kako je greška mogla da utiče na izborne rezultate. Nezavisni eksperti koje je konsultovao Asošijeted pres rekli su da, iako je novootkriveno, to ne utiče na pouzdanost i da je svaka glasačka mašina još uvek lako prepoznatljiva na druge načine. U svojoj presudi u četvrtak, de Moraes je napomenuo isto.
On je takođe napisao da je osporavanje glasanja izgleda imalo za cilj podsticanje antidemokratskih protestnih pokreta i stvaranje nemira, i naredio je istragu Koste i konsultanta angažovanog da sprovede procenu.
„De Moraesova poruka političkom establišmentu je: igra je gotova. Dovođenje u pitanje rezultata izbora nije fer plej, a ljudi i institucije koji to urade biće oštro kažnjeni“, rekao je Maurisio Santoro, profesor političkih nauka na Državnom univerzitetu u Rio de Žaneiru.
Na konferenciji za novinare u sredu, Kosta je rekao da je njegova namera samo da spreči da rezultati glasanja 2022. proganjaju Brazil u budućnosti.
Izborna vlast je 30. oktobra ratifikovala pobedu Bolsonarovog neprijatelja, levičarskog bivšeg predsednika Luiza Inasija Lule da Silve, a čak su i mnogi predsednikovi saveznici brzo prihvatili rezultate. Demonstranti u gradovima širom zemlje uporno odbijaju da učine isto, posebno s obzirom da je Bolsonaro odbijao da prizna.
Bolsonaro je proveo više od godinu dana tvrdeći da je brazilski sistem elektronskog glasanja podložan prevari, a da nikada nije predstavio dokaze.
Južnoamerička nacija je počela da koristi sistem elektronskog glasanja 1996. godine, a stručnjaci za izbornu bezbednost smatraju da su takvi sistemi manje sigurni od ručno obeleženih papirnih listića, jer ne ostavljaju trag na papiru koji se može proveriti. Ali brazilski sistem su pomno ispitivali domaći i međunarodni stručnjaci koji nikada nisu pronašli dokaze da je on iskorišćen za vršenje prevare.
