Najviši sud Ujedinjenog Kraljevstva presudio je u sredu da škotska vlada ne može da održi drugi referendum o nezavisnosti sledeće godine bez odobrenja britanskog parlamenta, zadavši udarac čekićem nadama nacionalista da će održati glasanje sledeće godine.
Škoti su 2014. odbacili raskidanje više od 300 godina stare unije sa Engleskom za 55% prema 45%, ali zagovornici nezavisnosti su se zalagali za glasanje dve godine kasnije za izlazak Britanije iz Evropske unije, čemu se protivila većina škotskih glasača. , je bitno promenio okolnosti.
Prva ministarka Škotske Nikola Sterdžon, liderka Škotske nacionalne partije (SNP) koja se zalaže za nezavisnost, najavila je ranije ove godine da namerava da održi savetodavno glasanje o nezavisnosti 19. oktobra 2023, ali da ono mora biti zakonito i međunarodno priznato.
Međutim, britanska vlada u Londonu rekla je da neće dati dozvolu za još jedan plebiscit, rekavši da bi to trebalo da bude događaj koji se dešava jednom u generaciji. Ankete pokazuju da birači ostaju ravnomerno podeljeni oko toga da li podržavaju nezavisnost ili ne i da bi glasanje bilo previše blizu da bi se raspisalo.
Najviši pravni službenik škotske vlade pitao je Vrhovni sud Ujedinjenog Kraljevstva da li bi škotska vlada mogla da donese zakon kojim bi se utrli put za savetodavni drugi referendum bez odobrenja britanskog parlamenta.
Sud je odlučio da ne može.
„Škotski parlament nema ovlašćenja da donosi zakone za referendum o nezavisnosti Škotske“, rekao je Robert Rid, predsednik Vrhovnog suda Ujedinjenog Kraljevstva.
Prema Zakonu o Škotskoj iz 1998. godine, koji je stvorio škotski parlament i preneo neka ovlašćenja od Vestminstera, sva pitanja u vezi sa Unijom Kraljevina Škotske i Engleske rezervisana su za parlament Ujedinjenog Kraljevstva.
