Svake sekunde u danu, Majka Priroda priređuje spektakularnu predstavu sa u proseku oko 100 munja koje pogode površinu Zemlje.
To je neverovatnih 8,6 miliona udaraca svakog dana, pri čemu svaki udar ispušta do milijardu džula elektrostatički uskladištene energije, dovoljno energije da prokuva vodu u 3000 kuhinjskih kotlova.
Ako su inženjeri uspeli da iskoriste moć sunca, mogu li da uhvate jedan od drugih ogromnih izvora energije u prirodi?
Direktor Instituta za budućnost digitalne mreže UNSV, profesor Džon Flečer sa UNSV škole za elektrotehniku i telekomunikacije, kaže, iako se u teoriji može činiti mogućim, korišćenje energije koju proizvodi munja nije tako lako kao što zvuči.
„Izazov hvatanja energije od groma je da, iako može postojati milijarda džula energije, ona se uglavnom troši u samom udaru groma“, kaže on.
„Jako svetlo i glasna grmljavina koju ljudi primećuju predstavljaju najveći deo energije koja se troši – tako da je u nekim aspektima malo prekasno kada udari u zemlju.
„Osim toga, dok munja može dvaput da udari u isto mesto, nikako ne možemo da predvidimo gde će da udari. To je ubod u mrak — bukvalno.“
Najveći deo energije je zarobljen visoko u samom oblaku. Međutim, pokušaj da se uhvati ta energija jednostavno nije isplativ kada uzmete u obzir druge troškove kao što su skladištenje i pretvaranje u snagu koju će mreža ili druge vrste opterećenja prihvatiti, kaže prof. Flečer.
„U teoriji, trebalo bi da usmerite udar rasvete na deo opreme koji bi mogao da uhvati energiju od udara groma“, kaže on.
„Ovo je relativno jednostavan proces koji može uključivati lepljenje dobrog provodnika, poput bakarne šipke, visoko u vazduh.
„Međutim, treba da zapamtimo da će iskorišćenost opreme biti veoma loša jer udari osvetljenja traju samo desetine mikrosekundi, što znači da se u drugim vremenima ne dešava mnogo više.
„Potreban vam je aparat koji može da uhvati milijardu džula u recimo 100-toj sekundi, ali da tu energiju isporučuje na duži rok. Na primer, ako bismo imali sreće da imamo udar svakog minuta, onda bi trenutna snaga snage sistem hvatanja bi bio 100 gigavata.
„Prosečna izlazna snaga uređaja bila bi mnogo manja, oko 16 megavata. To je ogroman faktor konverzije snage.
„A čak i ako ste imali odgovarajuću opremu, nema garancije da će je grom ionako pogoditi svake sekunde.
U poređenju sa drugim prirodnim izvorima energije, grom definitivno nije tako održiv za žetvu. Prof. Flečer kaže da su solarna energija i energija vetra kralj kada je u pitanju obezbeđivanje pouzdane, čiste energije.
„Uporedite 10 mikrosekundi osvetljenja sa solarnim panelom koji, ako je pravilno postavljen iu pravim vremenskim uslovima, može da ubire sunčevu energiju 10 sati dnevno“, kaže on.
„A energija vetra ima potencijal da deluje još bolje jer je i noću vetrovito, tako da ne zavisi od vremena. Zatim tu su nuklearna i hidroelektrična proizvodnja, toplotne pumpe i solarna toplota koji su pouzdani izvori električne i toplotne energije.“
„Tako da ekonomski nema mnogo smisla pokušavati da uhvatimo munje.“
